Reč može da leči, ali može i da „ubije“ kako je to rekao čuveni pesnik Branko Miljković. Ima i suvišnih, neka „otvaraju gvozdena vrata“. Najlepša je „praskozorje”, a prema anketi, najružnija bi mogla biti: „žrtva“, „mlohavo“, „bezveze“, „grkljan“, „kopile“… I baš reč „kopile“ je na društvenim mrežama izabrana za najružniju u srpskom jeziku. Na vrhu liste su i: „jalov”, „keva”, „grkljan”, „nerotkinja”.
„Pretpostavljam da je u izboru nekih reči kao što je grkljan da je tu presudno bilo kako zvuči ta reč. Jer ako uzmete reč mrežnjača, rožnjača, gušterača, ne moraju te reči da imaju negativno značenje apriori. Što se tiče drugih reči, one markiraju negativnu pojavu i aktiviraju emocionalni doživljaj te reči”, izjavio je prof. dr Slavko Petaković iz Društva za srpski jezik i književnost.
Pre dve godine Društvo za srpski jezik i književnost je od 905 đačkih predloga za najlepšu reč izabralo „praskozorje”. Učenici su navodili da ta reč za njih znači „početak nečeg novog, lepog i iskričavog“.
Jedna učenica petog razreda predložila je reč „dobrodušan” jer, kako je rekla, to ne može da se kaže za svakoga, to mora da se zasluži.
Stručnjaci kažu da svaka reč ima emocionalno zaleđe, a sadrži i životno iskustvo sagovornika.
Prošle godine najlepša nova reč u srpskom jeziku, u izboru udruženja građana bila je „duhoklonuće”.
„Ne treba preterivati u ovakvim konkursima jer ako bi se svake godine pojavio konkurs koji bi birao najlepšu, najružniju, najstrašniju, najopasniju, tabuiranu reč, došlo bi do devalviranja ovakvih akcija”, kaže prof. Petaković.
Iz Društva za srpski jezik i književnost kažu da ovakve akcije treba da zainteresuju pre svega mlade za bogatstvo i slojevitost našeg jezika.
(RTS)