Na današnji dan 13. jul

1977 – Zbog nestanka struje Njujork je bio u potpunom mraku, posle čega je policija uhapsila 3.000 pljačkaša.

1793 – Ubijen je Žan Pol Mara (Jean Paul Marat), jedan od glavnih vođa Francuske revolucije i lider montanjara. Ubistvo je izvršila Šarlot Korde (Charlotte Corday), koja je četiri dana kasnije pogubljena na giljotini.

1822 – U ratu Grčke za nezavisnost grčka vojska pobedila je turske snage kod Termopilskog klanca.

1837 – Kraljica Viktorija I (Victoria) preselila se u Bakingamsku palatu u Londonu, kao prvi britanski monarh koji će živeti u toj palati.

1878 – Završen je Berlinski kongres na kojem su evropske sile (Nemačka, Austro-Ugarska, Rusija, Engleska i Francuska) uspostavile novi odnos snaga na jugoistoku Evrope. Revidiran je Sanstefanski mirovni ugovor zaključen između Rusije i Turske 3. marta, Srbija i Crna Gora stekle su međunarodno priznanje i znatno su proširile svoje teritorije, a Austro-Ugarska je dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.

1919 – Britanski vazdušni brod (dirižabl) R34 sleteo je u Norfolk i time završio prvi let preko Atlantika, od Britanije do SAD i natrag. Putovanje je trajalo 182 sata efektivnog leta.

1930 – U glavnom gradu Urugvaja, Montevideu, počelo je Prvo svetsko fudbalsko prvenstvo na kojem je učestvovalo 13 timova, među kojima i jugoslovenski.

1941 – U Crnoj Gori je podignut ustanak protiv italijanskog okupatora. Od početka Drugog svetskog rata to je bio najveći opštenarodni ustanak u okupiranoj Evropi.

1943 – Pobedom sovjetske vojske okončana je ključna faza Kurske bitke u Drugom svetskom ratu, najveće tenkovske bitke u istoriji, u kojoj je učestvovalo oko 6.000 tenkova. Nemci su izgubili 2.900 tenkova, a poginulo je i ranjeno najmanje 230.000 vojnika.

1944 – Sovjetske trupe počele su u Drugom svetskom ratu ofanzivu na Pribaltik i zauzele grad Viljnus u Litvaniji.

1951 – U Los Anđelesu je umro austrijski kompozitor Arnold Šenberg (Schoenberg). Kao začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja – dodekafonije, bitno je uticao na razvoj muzike 20. veka (opera „Mojsije i Aron“, simfonijska poema „Peleas i Melisandra“, kantate „Gurelider“, „Preživeli iz Varšave“).

1975 – Iz Kejp Kanaverala u Floridi lansiran je američki svemirski brod „Apolo“, koji je učestvovao u prvoj sovjetsko-američkoj misiji u svemiru.

1977 – Zbog nestanka struje Njujork je bio u potpunom mraku, posle čega je policija uhapsila 3.000 pljačkaša.

1985 – Na stadionima u Londonu i Filadelfiji istovremeno su održani humanitarni rok koncerti „Live Aid“ koje je organizovao Bob Geldof za pomoć gladnima u Africi. Prikupljeno je preko 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata pratilo je oko milijardu i po gledalaca širom sveta.

1985 – Sovjetski atletičar Sergej Bubka postigao je novi svetski rekord u skoku sa motkom kada je u Parizu prvi put preskočio šest metara.

1992 – Preuzimajući dužnost premijera Izraela, Jicak Rabin (Yitzhak) izrazio je spremnost da poseti prestonice arapskih zemalja radi postizanja mira na Bliskom istoku.

1995 – Na Cetinju je pred oko 300 vernika proglašena autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, koju nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.

1996 – Održan je „Love Parade“ festival na kojem je oko pola miliona rejvera igralo ulicama Berlina uz tehno muziku. To je bio najveći javni skup u tom gradu posle Drugog svetskog rata.

1999 – Više hiljada iranskih studenata sukobilo se sa policijom u centru Teherana, protestujući zbog odluke vlasti o zabrani svih mitinga i nezvaničnih okupljanja.

2001 – Kina je osudila kinesko-američkog naučnika Li Šaomina zbog špijuniranja u korist Tajvana i naredila njegovu deportaciju. SAD su zatražile od Kine da razreši slučajeve i ostalih pet zatvorenih naučnika, američkih državljana.

2003 – Kuvajtski emir šeik Džaber Al Ahmed Al Sabah doneo je dekret kojim se odvaja mandat premijera od krune, po prvi put od kada je Kuvajt stekao nezavisnost (1961).

2008 – Potpisivanjem Pariske deklaracije osnovana je Unija za Mediteran, multilateralni projekat partnerstva 43 zemlje Evropske unije i sredozemnog basena.

2008 – U saobraćajnoj nesreći u Poljskoj poginuo je bivši šef poljske diplomatije i nekadašnji slavni antikomunistički disident Bronjislav Germek.

2011 – Prema objavljenom popisu stanovništva u Crnoj Gori živi 620.029 stanovnika, od čega 44,98 odsto Crnogoraca, 28,73 Srba, 8,65 Bošnjaka, 4,91 Albanaca, 0,97 Hrvata, 1,01 odsto Roma i 3,31 odsto Muslimana i oko 30.000 građana nacionalno neopredeljenih.

2014 – Umro je Lorin Mazel (Maazel), američki dirigent, violinista i kompozitor, umetnički direktor Berlinske opere i Državne opere u Beču.

2017 – Kineski disident Liju Sjaobo (Liu Xiaobo), dobitnik Nobelove nagrade za mir 2010. godine, preminuo je u bolnici provincije Liaoning. Imao je 61. godinu.

2020 – Na predsedničkim izborima u Poljskoj pobedio je aktuelni predsednik Andžej Duda, kandidat vladajućih poljskih konzervativaca, stranke Pravo i pravda.

2020 – Područje Đerdapa na Dunavu upisano je na Svetsku listu geoparkova (UNESCO Global Geoparks) kao prvi geopark u Srbiji.

2022 – Više od 40 zemalja, kao i zvanični Brisel, podržalo je Ukrajinu pred Međunarodnim sudom pravde u postupku protiv Rusije. Među zemljama koje su pružile podršku Ukrajini ne navodi se Srbija.

(Beta)

(Krstarica)