Na današnji dan 7. jula 1893. u Zagrebu je rođen hrvatski pisac Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame, eseje („Hrvatski bog Mars“, „Povratak Filipa Latinovića“, „Gospoda Glembajevi“, „U agoniji“).
1307 – Umro je engleski kralj Eduard I (Edward) na putu prema Škotskoj, gde je krenuo da uguši ustanak.
1572 – Umro je Sigismund II August, poslednji poljski kralj iz dinastije Jageloviča. Tokom njegove vladavine (od 1548) stvorena je unija Poljske, Litvanije i Zapadne Prusije (Lublinska unija 1569). Proglasio je 1572. opštu slobodu veroispovesti.
1585 – Pod pritiskom katoličke „Svete lige“ francuski kralj Anri III (Henry) izdao je Nemurski edikt protiv hugenota.
1752 – Rođen je Žozef Mari Žakar (Joseph Marie Jacquard), francuski pronalazač, izumitelj razboja za tkanje (1801).
1807 – U Tilzitu je potpisan mirovni ugovor kojim je završen rat Francuske i Rusije, učesnice u koaliciji protiv Napoleona. Ugovor, koji je ostao na snazi do Napoleonove invazije na Rusiju 1812, podrazumevao je i savezništvo, a Napoleon se, pored ostalog, obavezao da neće progoniti Crnogorce zbog njihove borbe protiv Francuske.
1815 – Savezničke snage (šesta koalicija protiv Napoleona) ušle su u Pariz nakon abdikacije Napoleona Bonaparte.
1816 – Umro je irski dramski pisac i političar Ričard Šeridan (Richard Sheridan), autor popularnih komedija „Škola skandala“ i „Kritičar“. Kao član britanskog parlamenta (1780-1812) proslavio se kao politički govornik.
1854 – Umro je nemački fizičar Georg Simon Om (Ohm). Po njemu je dobila ime jedinica za merenje eletričnog otpora u međunarodnom sistemu mera (om).
1860 – Rođen je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (Mahler), autor devet čuvenih simfonija i ciklusa pesama. Bio je direktor Bečke opere (1897-1907) koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba.
1887 – Rođen je francuski slikar i grafičar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal (Marc Chagall). Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. Ilustrovao je Gogoljeve „Mrtve duše“ i Bibliju i oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN u Njujorku i uradio vitraže u katedrali u Mecu.
1898 – SAD su anektirale Havajska ostrva.
1911 – Rođen je italijanski kompozitor Đan Karlo Menoti (Gian Carlo Menotti), poznat po operama sa temama iz savremenog života, za koje je sam pisao libreta („Konzul“, „Medijum“, „Amelija na balu“). Osnovao je muzički festival u Spoletu.
1930 – Umro je engleski pisac Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle), lekar po zanimanju. Oprobao se u različitim književnim žanrovima, ali je svetsku popularnost stekao pričama o detektivu Šerloku Holmsu (Sherlock Holmes).
1937 – Sukobom japanskih i kineskih trupa kod mosta Marko Polo blizu Pekinga počeo je japansko-kineski rat.
1941 – U Srbiji je počeo ustanak protiv nemačke okupacije, pod vođstvom komunista.
1978 – Nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije proglašena je država Solomonska Ostrva.
1991 – Usvojena je Brionska deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, kojom se vlada SFR Jugoslavije obavezala da će povući saveznu vojsku (JNA) iz Slovenije, a slovenačke vlasti na demobilizaciju slovenačkih trupa. Odluke Slovenije i Hrvatske o nezavisnosti suspendovane su na tri meseca. Prihvaćeno je da u Sloveniju i Hrvatsku dođu posmatrači EZ.
1994 – U Jemenu je okončan dvomesečni građanski rat ulaskom trupa Severnog Jemena u glavni grad Južnog Jemena Aden.
1995 – U Beogradu je otvorena prva podzemna železnička stanica.
2000 – U Beogradu je umro jugoslovenski kompozitor i muzikolog Nikola Hercigonja. Njegova muzika inspirisana je nacionalnom istorijom i folklorom (scenski oratorijum „Gorski venac“, simfonijski ples „Linđo“, ciklusi pesama za glas i orkestar, muzika za film).
2000 – Ceo tiraž knjige „Hari Poter i vatreni pehar“, četvrti nastavak avantura dečaka čarobnjaka, rasprodat je u pretplati, pre nego što je izašao iz štampe.
2003 – Odlukom visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Pedija Ešdauna zamrznuti su bankovni računi 14 osoba u BiH, među kojima su i članovi porodice haškog optuženika Radovana Karadžića.
2005 – U seriji eksplozija u podzemnoj železnici i gradskom autobusu u Londonu život je izgubilo 56 osoba, a preko 700 je povređeno. Odgovornost za napade preuzela je islamistička grupa Al Kaida za Evropu.
2012 – U poplavama na jugozapadu Rusije stradala je 171 osoba, a poplavljeno je oko 5.000 kuća.
2014. – Umro je beogradski pozorišni i filmski glumac Bora Todorović, dobitnik brojnih nagrada i priznanja, među kojima je i Gran pri u Kanu za ulogu u filmu „Profesionalac“.
2016 – U poplavama u centralnom i istočnom delu Kine posle višednevnih obilnih padavina, nastradala je ili nestala 181 osoba.
2019 – Na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj konzervativna Nova demokratija Kirjakosa Micotakisa osvojila je najveći broj glasova.
2020 – U Beogradu počeli protesti građana zbog najave vraćanja policijskog časa usled pandemije korona virusa, trajali su nekoliko dana i prerasli u izraz nezadovoljstva ukupnim radom vlasti. Proteste su obeležili brojni sukobi policije i demonstranata, korišćen je suzavac i različite jedinice policije radi rasterivanja demonstranata.
2022 – Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) podneo je ostavku na mesto predsednika Konzervativne stranke, ostajući na čelu vlade do reizbora novog lidera konzervativaca koji automatski zauzima to mesto. Time je okončana višemesečna politička kriza, a ostavka Džonsona je usledila nakon ostavki 50 članova njegove vlade.
(Beta)
(Krstarica)