Penzionerske dane Miodrag Miša Živanović kroji po svojoj meri. Šivenje za njega više nije samo posao, već i odmor. Krojački pribor prvi put je uzeo u ruke kada je imao 12 godina.
„Šegrt je temelj kuće, jer on uči od početka, i konac kakav je i materijal štofa i sve, pogotovo u školi tamo, imali smo tehnologiju tekstila, oni su nas obučavali tačno kako sve tačno treba da se radi i od čega. Proba se uvek špicom pegle kakav je materijal, da nije pregrejana pegla“, priča krojač Miodrag Miša Živanović.
Prema njegovim rečima, vuneni štofovi su bili najbolji za izradu odela.
„Bilo je i od platna, za lakša odela, ali to je tanko, pamučno i šta ja znam. Sad nema ni toga, sad samo popravke, skraćivanje, sužavanje, doterivanje i to je to, nema više šivenja gotovih odela“, kaže Miša Živanović.
Radionica najstarijeg krojača sa Kamička, puna je uspomena. Posebno mesto u njoj ima diploma za modeliranje sa Pariske akademije.
Zanat u rukama i srcu
Iz Francuske u kojoj je radio za majstore koji su sarađivali sa najpoznatijim svetskim modnim kućama, osim mašine, u Šabac je doneo i mnogo iskustva.
„Otišao sam u penziju, ali ne mogu da sedim, jer sam navikao, toliko godina sam u ovom poslu, bez toga ne mogu. Dođem ovde nekad sedim, nemam mušterija, ali ja sedim i sačekujem. Kad uradim neki posao, gledam i više puta se vraćam nazad, da ja budem zadovoljan s tim poslom. Smatram da će tako i moj klijent, mušterija biti zadovoljna i tako i radim“, objašnjava Miša Živanović.
Godine su menjale i ljude i modu. Nekada su Šapčani čekali i po tri meseca da bi došli na red za šivenje odela. Od 24 krojačke radnje, ostalo ih je samo nekoliko.
Osamdesetpetogodišnji majstor Miša, zanat čuva i u srcu i u rukama, zato vrata svoje radionice, ne želi još da zatvori.
(RTS)