Devet meseci fetus je okružen zvucima. Kada se naše čulo sluha razvije u maminom stomaku, negde između 4. i 5. meseca, zvuk otkucaja srca naše majke i pulsiranje krvotoka su nešto što nam postaje poznato. Ove zvukove naša podsvest beleži i identifikujemo ih sa osećajem sigurnosti i zadovoljstva.
Mereći vibracije u materici, naučnici su ustanovili da one utiču na naše pamćenje i da stvaraju jaku povezanost sa osećanjem sigurnosti i udobnosti. Zbog toga svi moramo imati ovu memorijsku vezu sačuvanu u našoj podsvesti.
Pionir japanskog razvoja svemirskih raketa, dr Hideo Itokava, u slobodno vreme svirao je violončelo. Vibracije koje nastaju pri sviranju ovog gudačkog isntrumenta dale su mu ideju da razvije poseban zvučnik za prenošenje niskofrekventnih vibracija u telo preko koštane provodljivosti.
Ustanovljeno je da se zvuci nižeg registra prenose na telo kao vibracija i daju ugodnu rezonancu. Niže frekvencije imaju nevidljivu moć koja pomaže psihološkom blagostanju i fiziološkom zdravlju. U Društvu harmoničnih nauka Japana promovišu se čak tri metode lečenja zvukom. To su zvuci iz prirode, isceljujuća vibracija i tehnika govora preko daha.
U decembru 2018. kompanija „Honda“ predstavila je dečju igračku pod nazivom Honda Sound Sitter. U pitanju je mekana, plišana igračka koja pušta zvuk novog „Hondinog“ sportskog motora. Ima mogućnost reprodukcije zvuka motora, ali i snimanja.
Efikasnost igračke testirana je kod veoma malih beba. Kod 11 od 12 beba kojima je data igračka, rezultati su bili pozitivni – deca su prestala da plaču, puls im se usporio i generalno su postala mirnija.
Za potrebe ovog projekta ispitano je mnogo različitih zvukova motora i upoređivani su njihovi kvaliteti. Različiti motori automobila nudili su različite vrste opuštanja tela.
Autori jedne studije objavljene u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, bavili su se vezom između muzičkih tonova nižeg registra i mogućnosti da bas instrumenti preuzimaju osnovni ritam muzike.
Drugim rečima, bas deonice, to jest melodijske linije, izuzetno su nam važne jer je naš mozak napravljen tako da bolje prepoznaje ritmove kada se izvode nižim tonovima.
Više od gitare, pa čak i bubnjeva koji daju ritam pesmi, bas instrumenti su ono što nas tera da klimamo glavom, plešemo i pratimo ritam pesme.
Zato nam čak i odlazak u klub u kojem je muzika glasna, a od basova nam podrhtava telo, donosi prepoznatljiv osećaj ugodnosti i opušta nas. I, naučnici kažu, nije nam to od moderne muzike i popularnih izvođača već od onoga što smo naučili dok smo bili u majčinom stomaku.
(RTS)