U radionici Mirjane Petrović sve je satkano od ljubavi koja nitima vezuje prošlost i sadašnji trenutak. Njeni preci gajili su i tkali lan a u detinjstvu su je, kaže, posebno inspirisali radovi majke koja je tkala i ručno šila.
„U svom okruženju sam imala i vreteno i mama je onako znala i da štrika i da prede, ali to je više onako stajalo, pa sam posle nekog vremena na jednoj prijateljci ugledala lep šal koji je tkala Nevena Nikolić. Upoznala sam se sa njom i saznala sam da se razboji prave i da tkanje nije nešto to pripada prošlosti, da je živo,to je za mene bilo otkriće“, rekla je Mirjana Petrović.
Mirjana je sa velikom željom brzo naučila da tka, život se kaže postarao i uvek ju je vodila misao Vladike Nikolaja: “ Sve što tkaš, vezuj konce za nebo“.
„Kad sam pročitala tu misao, shvatila sam da se to odnosi na životno tkanje, svi smo mi deo nekog tkanja i i svi tkamo nešto. Kada sam počela to da radim, kao da se to samo radilo“, rekla je Mirjana.
Tako su vremenom, Mirjanini šalovi, ćebad, ogrtači i drugi predmeti stigli do Meksika, Norveške i Japana, a njena radionica postala je omiljeno mesto za turiste.
„To je tolika radost da u ovako mali grad i našu zemlju Srbiju ljudi rado dođu. Tu se osećam vrlo odgovorno, kao domaćin i ne prezentujem samo svoju radnju i svoj grad, već i svoju zemlju, napominje Mirjana.
Jedinstvena Mitrovčanka kaže da je vaspitana da poštuje tradiciju i naše običaje. Uživa u podršci, posvećena porodici i posebno je srećna u vreme praznika sa željom da više tkamo a manje paramo.
„Da svako ima neki svoj mir i da odiše mirom, iz tog mira će ići i ljubav, vera i nada, mislim da je to najvažnije, jer kad to imamo, mi smo okrenuti jedni ka drugima i možemo da stvaramo“, zaključila je Mirjana Petrović.
(RTS)