Veliki broj ljudi koji u jutarnjim satima idu ka Novom Beogradu ili u pravcu starog dela srpske prestonice, a prolaze kroz podzemni pešački prolaz na Zelenom vencu, ne mogu da ne primete mladića koji svojim muziciranjem privlači pažnju.
Njegovo ime je Neven Kogović, rođen je 1983. godine u Sarajevu, a nakon izbijanja rata na prostoru Bosne i Hercegovine, tačnije 1992. godine porodično se preselio u Beograd. Neven je već petnaestak godina gotovo svakodnevno prisutan u prolazu od ranih jutarnjih časova do podneva.
Za ovaj vid zabave, poput njemu sličnih umetnika, od opštinskih institucija dobio je neophodnu dozvolu.
„Na ulici sviram zbog slobode, jer na ulici sviram ono što hoću, zato što želim i na način na koji želim da sviram. To je glavni razlog, a u podzemnom pešačkom prolazu na Zelenom vencu sam počeo da sviram kad sam se vratio iz Zagreba. Živeo sam tamo sa jednom devojkom koja je studirala Akademiju dramskih umetnosti i kad nam je propala veza, ja sam se vratio. Prolazio sam kroz ‘Venac’ i tu sam zastao da sviram i tako je nekako počelo, posle je preraslo u naviku. Morao sam da gradim život ispočetka… Tako je nekako krenulo, ne znam ni ja sam kako“, priča Neven.
Između pesme, igre i slikrstva
Putujući svirac, kako neretko Kogović sebe naziva, ističe da je tokom višegodišnjeg muziciranja u podzemnom pešačkom prolazu slučajno upoznao mnogobrojne ljude koji su mu pomogli u karijeri i životu, ne samo novčanim prilogom. I upravo su ljudi ti koji karakterišu jedan grad.
„Kada pričamo o Beogradu ne možemo, a da ne pričamo o našem narodu i sudbini našeg naroda. Beograd je jedan specifičan grad, kao što znamo na raskrsnici puteva, na meti raznoraznih belosvetskih silnika… Gde se ukrštaju interesi velikih sila. On upravo odiše tim duhom. Beograd ima svoju neukrotivu, divlju, goropadnu lepotu. U tome je čar“, objašnjava ovaj ulični svirač.
Kogović je, između ostalog, i osnivač akademije plesa pod nazivom „Danza del Arte Belgrade“ na kojoj se uče svetski plesovi. Slobodno vreme koristi i za bavljenje slikarstvom, stavljajući na platno, kako ističe puteve, staze, lica i predele koji su njemu dragi.
Motivi u tekstovima pesama Nevena Kogovića koje izvodi na ulici su izvorno njegov pogled na svet, ono što ga okružuje, zapažanja, tumačenja, ali i svojevrsni društveni angažman. U tom pogledu, Nevenova pesma Gruba igra bila je inspiracija autorima serije Jutro će promeniti sve za imenovanje 29. epizode.
„Pesma je nadahnuta ovim drugim delom mog života, ona je iz plesnog sveta i plesne škole u kojoj držim časove. To je ljubavna pesma o jednoj našoj instruktorki i Angolcu koji je došao u Srbiju. On je bio plesač i dolazio je na naše večeri gde su se i upoznali. Taj njihov buran odnos je bilo nadahnuće za tu moju pesmu“, rekao je Kogović.
Umetnike treba ostaviti na miru
Pevajući i svirajući, Kogović talenat koristi ponekad i da pomogne onima kojima je neophodno, često se uključujući u razne humanitarne akcije.
„Ljudi u suštini treba da urade onako kako se osećaju i u šta veruju, jer će tako najbolje naučiti za šta su i šta treba da rade. Umetnost uopšte ne bih podsticao, nego bih pustio ljude da stvaraju. Često se da primetiti da kada neko uzme bilo koju umetnost da neguje sa strane iz nekih razloga, pa čak i država, izgubi se određena vrsta spontanosti i nužnosti. Umetnike treba, kao što je Niče rekao, ne kažem progoniti, ali treba ih ostaviti na miru da rade i vreme će pokazati da li to išta vredi i da li to može ostati da služi budućim pokolenjima“, objasnio je muzičar.
Neven će i u budućnosti biti na istom mestu i sa istim ciljem da svoju umetnost poklanja slučajnim prolaznicima.
(RTS)