Kao čovek koji nije „odrastao“ u politici, Džo Čialo donosi svež vazduh i nove perspektive za jednu od vodećih evropskih kulturnih prestonica.
Tek je od 2016. član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), 2021. se kandidovao za nemački Bundestag i bio deo „tima za strategiju“ tadašnjeg kancelarskog kandidata Armina Lašeta. Lašet je izgubio izbore, a Čialo ostao bez mandata u Bundestagu.
Od 2022. je član predsedništva CDU na saveznom nivou. Sada će obavljati dužnost berlinskog senatora za kulturu.
Čovek koji zarađuje kulturom
Čialo sa sobom donosi životno iskustvo – iz stvarnog života, ne iz političkog balona. Rođen je u Bonu 1970. godine kao sin tanzanijskog diplomate. Kasnije je dobio nemačko državljanstvo. Njegovi roditelji nastavili su da putuju svetom kao diplomate, a ostavili njega i brata u Salezijanskom internatu Don Bosko.
Nakon završene gimnazije najpre je izučavao metalurški zanat, a potom nekoliko semestara studirao politiku, istoriju i ekonomiju, dok mu se nije ukazala prilika za karijeru muzičara. Prekinuo je studije i postao pevač metal-benda „Blue Manner Haz“. Kasnije je pričao da kako mnogi ne shvataju tu scenu – za njega su obožavaoci metala najmiroljubiviji ljudi u društvu.
Ipak, kao pevač nije dogurao daleko, pa je neko vreme radio i kao redar u jednom klubu u Nirnbergu. Na kraju je postao muzički menadžer u izdavačkoj kući „Juniverzal mjuzik“, gde je pre svega bio zadužen za marketing afričkih izvođača u Nemačkoj i Evropi. Osnovao je i dve svoje sopstvene etikete, pod kojima prodaje i u Nemačkoj veoma popularnu porodica Keli.
Bivši redar sada želi da promoviše klupsku scenu
Pevač, redar, veliki fan grupe „Ramštajn“, muzički menadžer, preduzetnik, porodični čovek, katolik, demohrišćanin. Sve te životne stanice Čiala su sada dovele do kabineta berlinskog senatora za kulturu.
Dada je taj čovek zadužen za visoku kulturu? Ne baš, tako se bar čini na prvi pogled: „Hevi metal je kultura“ – i to jedna od njegovih izjava.
Pa ipak, to nije sve. Pred njim su sada i zadaci kao što su imenovanja novog generalnog direktora nemačke opere ili formulisanje uloge Berlina u novoizgrađenom Humboltovom forumu.
Generalno, čini se da Čiala ne drži mnogo do tog razgraničenja između visoke i „ostale“ kulture. Bilo da se radi o klupskoj sceni, gejmerima, pozorištima, operama i muzejima – uveren je da je sve to povezano, da bi o svima njima trebalo razmišljati zajedno. Deo takvog pogleda na kulturu je i namera da se berlinski klubovi priznaju kao mesta kulture.
Migranti bi trebalo da budu vidljivi u javnosti
Novi berlinski senator smatra da bi privreda i kultura trebalo bolje da sarađuju, da bi u glavni grad Nemačke trebalo privući više kreativnih preduzetnika, a po mogućnosti i vodeće kulturne ličnosti iz čitavog sveta.
Čialo već godinama promoviše afričku kulturu i muziku, i zalaže se za drugačije narative od onih koji su do sada bili dominantni. Trebalo bi ispričati uspešne priče migranata u Nemačkoj. Toliko je onih koji „rade odlične stvari, ali nikad ne dobijaju pažnju medija i javnosti“, kaže Čialo.
U autobiografiji sebe opisuje kao ponosnog „Afropljanina“, dakle Evropljanina afričkog porekla. Jedan od ciljeva mu je i suočavanje s kolonijalnom prošlošću Nemačke, ali pritom ne želi da se to svodi samo na pitanja rasizma.
Medijski profesionalac
Čialo je pristupačan kao retko koji političar. Na njemačkoj televiziji on govori o svom snu da postane profesionalni fudbaler, što mnogi sanjaju kada su mladi. A onda u emisiji i zapeva, i to ljubavnu pesmu. Mediji to vole: pišu da je on „primer kul tipa“ ili „senator u patikama“.
Pritom on nikako ne želi da postane senator za „vouk“ (woke), kako je više puta naglasio. Možda i zato što se to uopšte ne uklapa u političku liniju CDU.
I uopšte, nameće se pitanje kako to da je kul menadžer i oduševljeni hevi metalac, oseća privlačnost za konzervativnu CDU. Jer, medijski atraktivan Čialo svojim kosmopolitskim imidžom nimalo ne odgovara stereotipu o CDU.
Devedesetih je čak bio član Zelenih. Inspirisao ga je Joška Fišer. Ali, unutarstranačka kritika Fišera nakon njegovog zalaganja za vojnu intervenciju u Srbiji i na Kosovu navela ga je da napusti tu stranku. A onda su ga Angela Merkel i njena politika prema izbeglicama 2016. uverili da se pridruži CDU.
U novom koalicionom sporazumu demohrišćana i socijaldemokrata u Belinu, kulturi je posvećeno samo šest od 136 stranica. Glavne teme: kultura sećanja, raznolikost i digitalizacija.
Čini se da se mnogi nadaju da će Čialo, koji je i sam bio aktivan na kulturnoj sceni i od toga živeo, kabinet oblikovati drugačije od svojih prethodnika.
On sam je pun elana: kako kaže, s „energijom, radošću i strašću“ želi da promoviše Berlin kao jednu od vodećih kulturnih prestonica .
(RTS)