U jednom pismu nastalom početkom 1935. godine generalnom konzulu Jugoslavije u Njujorku, gospodinu Jankoviću, Tesla zahvaljuje Mihajlu Pupunu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Ali Tesla takvu pomoć odbija i navodi da bi svaki pokušaj novčane pomoći smatrao teškom uvredom i kao znak da je došao kraj njegovom stvaralačkom radu.
Članovi jugoslovenske vlade na čelu sa Kraljem Petrom II, u više navrata su razgovarali sa Teslom na temu penzije – želeli su da mu njegova država isplaćuje mesečnu penziju koja bi bila dovoljna za skroman život bez brige da bi mu bila ugrožena elementarna egzistencija. Govorilo se da je čak i lično kralj slao poruke Tesli sa molbom svetskom naučniku da prihvati brižni dar svoje otadžbine.
Ove aktivnosti vodio je takođe jugoslovenski konzul Radoje Janković. Sa teškom mukom su ga nagovorili i odobrena mu je doživotna penzija vlade Kraljevine Jugoslavije u visini od šeststo dolara mesečno. Sa tim novcem mogao je da plaća boravak u hotelu „Njujorker“ u kojem je navikao da živi na Menhetnu, i da ima osnovne finansije za svakodnevni život, koji je Teslu, zapravo, najmanje zanimao.
Nešto kasnije Tesla je izjavio da mu je taj novac najdraži koji je dobijao u životu, iako se radi o maloj sumi u odnosu na milione kojima je ranije raspolagao. Međutim, ubrzo će uslediti ratne godine, mnogih meseci ovo će biti jedini Teslini prihodi, i to je ujedno novac koji je Tesli značajno olakšao poslednje dane, može se čak reći da je sa tim novcem u rukama Tesla i ispustio svoju dušu usred rata, na pravoslavni Božić 1943. godine.
Originalni ček na 125 dolara sa potpisom Nikole Tesle, sa potvrdom Radoja Jankovića o isplati sada se može videti u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Ček je stigao posle dogovora sa gospođom Milkom Kresojom koja ga je lično nabavila od ćerke Radoja Jankovića, profesorke Vide Janković, pre mnogo godina i nalazio se u Međunarodnom Centru za istraživanje nasleđa Nikole Tesle u Beogradu.
„Ne treba naročito isticati o kakvoj retkosti se radi – bilo šta sa Teslinim potpisom ili u vezi sa Teslom traženo je među kolekcionarima i veoma teško se može nabaviti. Međutim, ovaj ček ne samo što je redak i što je većina Teslinih čekova unovčena, već svedoči o izuzetnoj vezanosti Tesle sa njegovom državom, a kralj Petar Drugi je tokom rata posetio Teslu u njegovom apartmanu u Njujorkeru juna 1942. godine“, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.
U Adligatu se nalazi Kutak Nikole Tesle u kojem se mogu videti i originalna Teslina pisma Radoju Jankoviću koja su, uz veliki napor, pre nekoliko godina, otkupljena za muzeje Adligata. Ta pisma izuzetne vrednosti mogu se sada videti na stalnoj postavci, a kada su pronađena izazvala su svetsku senzaciju – o njima je izveštavalo 450 medija na šest kontinenata, u više od 20 država od Indonezije do Amerike, pa i mediji kao što su Njujork Tajms, Dejli Mejl, Vašington Post itd. Ta pisma demantuju da Tesla nije želeo da poseti Pupina u bolnici pred njegovu smrt, već se u njima iskazuje velika briga o obolelom sugrađaninu i kolegi, te Tesla čak izričito moli Radoja Jankovića da mu upriliči posetu Pupunu.
Na poleđini jednog pisma postoji i beleška Radoja Jankovića u kojoj kaže kako je saopštio gospodinu Pupinu Teslinu želju, a on se obradovao i izjavio kako bi sam ustao iz kreveta i posetio gospodina Teslu, samo da ga noge bolje služe… U Kutku Nikole Tesle u Adligatu može se videti još čudesa, kao što su originalne fotografije Radoja Jankovića, razglednice guslara Peruna koji je srpskim narodnim pesmama dovodio do suza i Teslu i Pupina, ali i jedan originalni rukopis Tomasa Edisona.
(RTS)