„Ja ne moram ništa! Možda vi da ga probate, a da se ja vratim na Adu“
Nekoliko meseci pre premijere jugoslovenskog ratnog spektakla „Bitka na Neretvi“ na Belom dvoru organizovana je posebna projekcija „samo za oči“ maršala.
Bilo je predviđeno da Tito upozna ekipu koja je radila na filmu, pa su da prisustvuju pozvani svi – od šminkera do kompletne glumačke postave sa izuzetkom Orsona Velsa koji je bio opravdano odsutan. Poziv se, naravno, odnosio i na Pavla Vuisića, koji je u filmu igrao šofera Jordana.
I tako se dogodilo da dva uniformisana oficira pokupe slavnog glumca sa njegovog splava na Savi i odvedu pred kapije dvora na Dedinju gde su ga dočekale devojke čiji je zadatak bio da Paju odvedu do garderobe i daju mu lepo, svečano odelo predviđeno za prijem kod Tita.
Obučen u svoju „alasku uniformu“ – bermude, raskopčana prugasta košulja, papuče izbledele od peska, Pavle Vuisić nije imao ni najmanju nameru da obuče „pingvinski kostim“.
„Ja ne moram ništa! Možda vi da ga probate, a da se ja vratim na Adu“, kažu da je vikao dok su se probijali do garderobe.
Neprijatna situacija je potrajala. Paja nije odustajao i činilo se da nije bilo te sile koja bi ga naterala da se predomisli i ipak “uparadi”. Galama je bila tolika da ju je, hodajući ka dvorani, čuo i sam Tito, piše Istorijski zabavnik.
Zaobilazeći svoju pratnju maršal je sam otišao do garderobe i otvorio vrata. Svi su zaćutali.
„Druže, jesu li vaši šoferi nosili odela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer Jordan“, kao iz topa je ispalio glumac.
Priča kaže da se Tito nasmejao, prišao i zagrlio Pavla Vuisića odvodeći ga u jedno malu, sporednu prostoriju. Niko nije znao šta se unutra dešava. Samo je u jednom trenutku konobar uneo viski. Projekcija je kasnila.
Pavle Vuisić nikada nije pričao o događajima od tog dana. Bio je to zvanično njegov jedini susret sa Titom.
(Istorijski Zabavnik)
(Krstarica)