Stotinu studenata sa Univerziteta u Frajburgu je od kuće učestvovalo u istraživanju. Date su im kesice sa mirisom ruže i placebo kesice. Studenti su otvarali kesice i ostavljali ih na stolu dok su učili i uveče tokom spavanja.
„Ustanovili su da su oni koji su mirisali ruže bolje i efikasnije učili i pamtili“, kaže profesor Pavle Anđus sa Biološkog fakulteta, dodajući da su pamtili 8,5 odsto reči više.
Miris ruže je u istraživanju korišćen kao neka vrsta signala za pojačavanje memorije. „To je neka vrsta ključa koja pomaže vašem mozgu da poveže informaciju i pojača je, tako da vam se, sledeći put kada ponovo osetite taj signal, vraća odnosno pojačava to znanje koje ste usvojili“, objašnjava Anđus.
San je tu takođe izuzetno važan, jer tokom perioda sporotalasnog sna dolazi do konsolidacije memorije, ali se i ona pojačava ako je prisutan neki signal, poput mirisa ruže.
Signali koji pojačavaju pamćenje mogu biti različiti – od električnih (najdrastičniji primer), vizuelnih, pa do različitih mirisa, poput ruže.
Poznat je primer Pavlovljevog refleksa, koji je neka vrsta učenja uz relativno banalan signal sijalice koja se pali. Uz svako donošenje hrane psima paljena je i sijalica, pa su psi vremenom kada bi videli da se sijalica pali povezivali sa time da će uskoro dobiti hranu i lučila bi im se želudačna kiselina.
Mirisi uopšte su jak pomoćni signal za učenje i pamćenje. Ruža je odabrana zbog svoje prijatnosti, a slična istraživanja rade se već više od decenije.
„Ovo istraživanje je u stvari pokazalo da miris ne pomaže u dugoročnom pamćenju, ali pospešuje kvalitet učenja u prvim danima. Takođe, pomaže u toj vrsti deklarativnog učenja, kada imate neki zadatak poput učenja reči, ali ne pomaže u akcionom učenju koje uključuje motoričke radnje“, dodaje Anđus.
(RTS)