U toploj sobi ostaci gareži od ložionice, u zidovima glinene vodovodne cevi. Svodovi dele nekadašnje kupatilo, parnu sobu i čekaonicu u kojoj se presvlačilo i pio čaj.
Ornamentika, kamen i opeka hamama sa slanom vodom, sakriveni u temeljima kuće Mrkšića stare više od vek i po, čekali su novog vlasnika da mesto začetka najstarije banje u Vojvodini, posle više od četiri i po veka bude viđeno.
„Svest o tome ušta se upuštamo je postojala ali efekti su izašli na videlo tek kad je restauracija završena, trajala je preko dve godine, sve je autentično jako puno nam je pomogao Zavod za zaštitu spomenika, sve je rađeno jako pažljivo otkrili smo čak i ostatke podnog grejanja hipokausta u podu što je veliko bogastvo i značajno za sve“, rekla je Snežana Spasić, vlasnica vinarije Akuminkum.
Do hamama u podrumu vodi resaturirana kaldrma, sačuvan je i bunar. Uz kuću pod zaštitom i izvor lekovite mineralne slane vode, odakle se nekada hamam snabdevao. Slanaču danas koristi Specijalna bolnica, a o istoriji rimskog Akuminkuma – mesta na brdu – svedoče i ostaci srednjovekovne tvrđave.
„Na ušću Tise u Dunav baš kod Strog Slankamena sahranjen Atila Hunski Bič Božji zatim za vreme Austougara ovde je bilo poznato gradilište šajki, čak je bilo ovde oko 500 brodova. U vreme kada je Stari Slankamen pripadao Brankovićima despotima da bi zaštitili južne krajeve od dolaska Turaka u Starom Slankamenu je sagrađena crkva koja je jedna od najstarijih u Sremu i crkva u kojoj je u to vreme bila negovana prepisivačka delatnost“, rekla je turizmolog iz Turističke organizacije Inđija Slađana Sudar.
Šajki odavno nema, a u dve marine je više od dvestotine čamaca.
Turisti dolaze iz cele Srbije i inostranstva, šteta je mnogi koji dolaze ovde ne znaju mnogo podataka istorijskih i geografskih za Stari Slankamen, uglavnom dolaze zbog sportskog ribolova, najveći primeri ulova zabeleženi su upravo ovde“, izjavio je Dušan Egleđija iz Udruženja nautičara i sportskih ribolovaca Stari Slankamen.
Selo ima oko 500 stanovnika, leti sa vikendašima četiri puta više. Pre petnaestak godina svaka četvrta kuća bila je prazna, danas se teško može naći plac na prodaju.
Reke privlače, a kulturna baština kažu obavezuje. Na ušću Tise u Dunav, prva vojvođanska banja i na obali ima šta da pokaže.
(RTS)