Prepoznatljiv gorak ukus piva nastaje od hmelja. Zbog klimatskih promena sastav ove biljke se menja. Topla, duga i suva leta, pored kvaliteta piva, ovu tečnost dovešće i do poskupljenja, jer klimatske promene otežavaju uzgajanje hmelja, koji je ključni sastojak piva.
Sve je teže uzgajati kafu, čaj, grožđe za vino, hmelj za pivo na planeti koja je iz dana u dan sve toplija. Nova studija objavljena u jednom od naučnih časopisa Nature Communications, pokazala je da će suša i više temperature dovesti do smanjenja kvaliteta i količine hmelja i aromatičnih biljaka koje pivu daju ukus.
„Tokom proteklih decenija zabeležen je pad kvaliteta hmelja. Siguran sam da možemo pronaći način da uzgajamo ovu biljku koji će u budućnosti moći da izdrži promenljive klimatske uslove“ rekao je Miroslav Trnka sa Češke akademije nauka, jedan od istraživača nove studije, koji je objavljen u časopisu Nature Communications
Hmelj je nežan cvet
„Ako pogledamo mapu regiona gde se uzgaja hmelj, uočljivo je da je pojas prilično ograničen na određene geografske širine. Hmelju je potrebno mnogo sunčanih dana tokom godine. Potrebno je i nekoliko meseci malo hladnije klime, sa nekoliko meseci nižih temperatura.
Zbog toga se hmelj obično gaji u uskom opsegu geografskih širina, kao što je centralna Evropa i severozapad Pacifika. Treba istaći da je hmelj osetljiv na svetlost“, rekao je Čak Skajpek iz Udruženja pivara u Sjedinjenim Državama.
U Sjedinjenim Državama, hmelj se uglavnom uzgaja u dolini Jakima, gde je vlažnost niska a uslovi su dobri za ovu izbirljivu biljku. Ovo su drugačiji uslovi nego u Evropi, postoji više infrastrukture za navodnjavanje, jer je to region sa malom količinom padavina.
Prilagođavanje novoj normalnosti
Za „Karlsberg“ grupu u Kopenhagenu eksperimentisanje i prilagođavanje nisu novost, ali postoji osećaj hitnosti. Iako je industrija piva odustala od uzgoja hmelja ubrzo posle Drugog svetskog rata, Danci su ponovo uložili vreme, znanje i novac u istraživanja u poslednjih nekoliko godina.
Deo projekta je da se sekvencionira ceo genom hmelja, kako bi se bolje razumelo kako se usev može prilagoditi da bude otporniji u novim klimatskim uslovima.
„Biće teško. Nauka i inovacije će nam pomoći da dođemo do nekih novih velikih otkrića i revolucija kako bismo se nosili sa ovim veoma ekstremnim vremenskim prilikama“, rekla je Brigit Skadhage, šef istraživačke laboratorije Karlsberg i profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Ističe da bi moglo biti moguće uzgajati hmelj koji bi bio tolerantan na toplotu ili sušu.
„Geni nam mogu pomoći da napravimo još robusnije biljke“, rekla je Brigit.
„Bio bih iznenađen da nađemo rešenje jer su promene zaista složene.Možda je izazovniji deo jednačine ograničavanje globalnog zagrevanja“, istakao je Miroslav Trnka.
Smanjenje proizvodnje hmelja najviše će se osetiti u Sloveniji, Portugalu i Španiji.
Autori istraživanja su zaključili da će poljoprivrednici morati da nađu način kako da se prilagode novim klimatskim promenama.
„Izvesno je da će suše u južnoj i srednjoj Evropi biti još intenzivnije, područje na kome se uzgaja hmelj treba proširiti za 20 odsto u odnosu na trenutnu površinu. Na taj način bi se kompenzovali gubici i smanjio pad proizvodnje“, navedeno je u evropskom izveštaju.
(RTS)