Bilo je to leto 1966. godine. „Bitlsi“ su bili usred turneje na kojoj su odsvirali pet nastupa u samo tri dana u čuvenoj japanskoj areni „Nipon Budokan“ – ali kada nisu nastupali, bili su skriveni u predsedničkom apartmanu hotela „Tokio Hilton“, stvarajući „umetničko delo“ koje je postalo poznato kao Slike žene.
Aukcijska kuća „Kristiz“ procenjuje vrednost slike na 400.000 do 600.000 dolara i kako u intervjuu za Si-En-En navodi istoričarka umetnosti Kejsi Rodžers, slika „beleži magični trenutak u istoriji ‘Bitlsa’“.
„Tolika je retkost imati na papiru neko delo van njihovog muzičkog stvaralaštva koje je fizička relikvija, opipljivi predmet na kome su trag ostavila sva četiri Bitlsa“, rekla je stručnjak „Kristiza“ o slici dimenzija 54.6 puta 78.8 centimetara.
„To je i suvenir i umetničko delo, koje će privući mnogo širi dizapazon kolekcionala. Divan komad koji ima i priču.“
Kako je nastala „Slike žene“
Kako priča kaže, poznata četvorka je provela oko 100 sati u Japanu tokom turneje 1966. godine.
Vreme do i posle nastupa (osim u dva slučaja kada su Pol Makartni i Džon Lenon uspeli da se iskradu sa članovima svoje pratnje u avanturu po Tokiju), grupa po nalogu lokalnih vlasti, koje su bile zabrinute za njihovu bezbednost, nije smela da napušta hotelsku sobu. Poseta „Bitlsa“ Japanu privukla je i obožavaoce, ali i demonstrante – bilo je izveštaja o pretnjama japanskih nacionalista, među kojima i onih koji su bili besni što zapadnjači rok bend svira u areni koja se smatra duhovnim domom borilačkih veština.
Prema saopštenju za štampu „Kristiza“, četvorka je dobila na poklon pribor za slikanje i prazan list japanskog kvalitetnog papira od jednog posetioca.
„Bitlsi“ su odlučili da prionu na posao, stavili na sredinu papira lampu, i svaki je odabrao svoju četvrtinu lista. Navodno, dok su slikali slušali su snimke svojih numera koje će postati album Revolver.
Fotograf Robert Vitaker, koga je zastupao menadžer benda, Brajan Epstajn, tvrdi da ih nikada nije video mirnije i opuštenije nego dok su slikali.
Lenon i Makartni su radili prvenstveno u akrilu, dok su se Harison i Star više oslanjali na akvarel.
A u centru, gde je bila lampa, nalaze se potpisi.
„Bitlsi“ nikada svojoj slici nisu dali zvaničan naziv, ali je postala poznata kao Slike žene kasnih osamdesetih, kada je „jedan japanski novinar protumačio da se u Makartnijevom uglu vide ženske genitalije“, stoji u saopštenju „Kristiza“.
„Sve je to u oku posmatrača, zar ne?“, napominje Rodžersova. „Zaista je zanimljivo da je tokom vremena imala različita tumačenja i da će verovatno nastaviti da ima druga tumačenja.“
Nakon završetka, sliku je kupio Tetsusaburo Šimojama, izvršni direktor industrije zabave koji je tada bio predsednik Tokijskog fan kluba „Bitlsa“. Godine 1989. kupio ju je vlasnik prodavnice ploča Takao Nišino, objavio je Atlantik 2012. godine, kada je Nišino zauzvrat stavio Slike žene na aukciju. (Nišino je nekoliko godina čuvao komad ispod kreveta, napominje časopis).
„Dugo sam mislio da je možda najbolje čuvati ovu sliku kao deo japanske kulturne baštine jer nikada nije napustila japansko tlo za 46 godina. Ali fenomen ‘Bitlsa’ je bio i ostao globalni“, rekao je Nišino za Atlantik.
Trajna privlačnost „Bitlsa“
Bitlmanija se nastavila decenijama otkako se bend raspao, i kao što primećuje Rodžersova, „oni nikada ne silaze sa naslovnih strana“. Interesovanje za muziku benda, živote njegovih članova i njihov doprinos pop kulturi igraju veliku ulogu u njihovoj „trajnoj“ privlačnosti, dodaje istoričarka umetnosti.
Slike žene biće deo „Exceptional“ prodaje „Kristiza“, godišnje aukcije koja se održava u Njujorku, Londonu i Parizu.
Iako nije mnoto poznata, Slike žene ima i dodatnu simboliku u karijeri liverpulske četvorke. Do kraja avgusta 1966. godine, manje od dva meseca nakon što su napustili Japan, „Bitlsi“ su odsvirali svoj poslednji koncert – izuzev nastupa na krovu iz 1969. – u Kendelstik parku u San Francisku, čime su stavili tačku na turneje i prebacili fokus na studijski rad.
„Mislim da Slike žene zaista odražava onih 100 sati koje su proveli zajedno. Verovatno jedna od poslednjih prilika da sede zajedno, bez bilo kojih drugih obaveza“, zaključuje Kejsi Rodžers.
(RTS)