Na slici Dama sa lepezom (Dame mit Facher) prikazana je nepoznata ženska osoba, a slika je postavila novi rekord i za samog Klimta, jer je cenom nadmašila njegovu Berhovu šumu, iz kolekcije pokojnog suosnivača Majkrosofta Pola G. Alena, koja je prošle godine donela 104,6 miliona dolara. Nadmetanje u utorak trajalo je 10 minuta pre nego što je delo otišlo u ruke neidentifikovanog kupca u Hong Kongu, navodi aukcijska kuća „Sadebi“.
Dama sa lepezom je bila jedna od dve slike pronađene u ateljeu austrijskog umetnika nakon njegove smrti 1918. godine, navodi „Sadebi“.
Delo koje je umetnik započeo godinu dana ranije, izvedeno je u Klimtovom karakteristično bogatom, ekspresivnom stilu. Kao i veći deo njegovog rada, primetni su uticaji istočne Azije koji su oblikovali njegov rad – ne samo u lepezi koju drži njegov nepoznati model, već i u korišćenju motiva feniksa i cvetova lotosa. U međuvremenu, pozadina bez perspektive evocira japanske otiske drvenih blokova koji su bili istaknuti u slikarevoj pozamašnoj azijskoj kolekciji umetnosti.
U „Sadebiju“ su Klimtov portret nazvali „poslednjim remek-delom“, a rukovodilac prodaje impresionističke i moderne umetnosti u aukcijskoj kući, Tomas Bojd Bauman, opisao ga je uoči prodaje kao „zapanjujuće“.
„Lepota i senzualnost portreta leže u detaljima: nanosi plave i ružičaste boje koje oživljavaju kožu žene, lepršave linije njenih trepavica i stisnute usne koje daju karakter njenom licu“, naveo je Bauman u saopštenju za javnost.
Većina Klimtovih najpoznatijih dela – uključujući njegov kultni Poljubac – proizašla je iz njegove ranije „Zlatne faze“, u kojoj je često inkorporirao zlatne listiće u svoja dela. Ovaj period njegove karijere završio je na prelazu u 1910. Ali Klimt je preminuo u 55. godini, u svom „umetničkom vrhuncu i stvario je neka od svojih najuspešnijih i najeksperimentalnijih dela“, naglasila je Helena Njuman, umetnička direktorka impresionističke i moderne umetnosti u „Sadebiju“.
Dama sa lepezom je jedan od retkih Klimtovih portreta koji se još uvek nalazi u privatnim rukama. Neuobičajeno je da je kvadratnog oblika, a meri otprilike jedan metar u visinu i širinu. Njumanova je takođe primetila da – za razliku od mnogih najpoznatijih Klimtovih portreta – delo nije naručeno, što znači da je verovatno naslikano iz ličnog zadovoljstva.
„Ovo… je nešto sasvim drugo – tehnička demonstracija snage, puna eksperimentisanja i pomeranja granica, kao i iskrena oda apsolutnoj lepoti“, dodala je.
Slika je ranije bila u vlasništvu bečkog industrijalca Ervina Belea, Klimtovog prijatelja i pokrovitelja. Kasnije ga je kupio kolekcionar Rudolf Leopold, koji ga je prodao porodici sadašnjeg vlasnika na aukciji u „Sadebiju“ 1994. za 11,6 miliona dolara – u to vreme, što je bio novi aukcijski rekord za austrijskog umetnika. Slika se od tada nije pojavljivala na aukcijama, iako je prošle godine bila izložena u Belvederu, austrijskom muzeju u kome se nalazi Poljubac i nekoliko drugih važnih Klimtovih dela.
Cene Klimtovih slika su u poslednje dve decenije eksplodirale. Austrijanac je sada među samo nekolicinom umetnika čija su dela javno prodata za devetocifrene sume.
Smatra se da su druga dela u privatnim transakcijma prodata za još više iznose. Prema Fajnenšal tajmsu, sudski dokumenti iz tekućeg pravnog spora između ruskog milijardera Dmitrija Ribolovljeva i trgovca umetninama Iva Buvijea pokazali su da je oligarh jednom kupio Klimtove Vodene zmije II za 183,8 miliona dolara.
Klimtov Portret Adele Bloh-Bauer I je u međuvremenu kupio američki biznismen Ronald Lauder za 135 miliona dolara 2006. Deset godina kasnije, Opra Vinfri je prodala još jedan prikaz iste teme, Portret Adele Bloh-Bauer II, kineskom kupcu za 150 miliona dolara, navodi Blumberg.
Dama sa lepezom je bila zvezda na „Sadebijevoj“ letnjoj aukciji moderne i savremene umetnosti, koja je bila tempirana da se poklopi sa dugo očekivanim ponovnim otvaranjem londonske Nacionalne galerije portreta. Na aukciji su predstavljeni i drugi portreti istaknutih umetnika, uključujući Alberta Đakometija i Edvarda Munka.
(RTS)