Odeljak Salone Satelite koji je deo milanskog Salone del Mobile posvećen je mladima ispod 35 godina i prilika je da međunarodne kompanije otkriju nove talente. Sajam ove godine slavi 25. rođendan, ugostio je mlade studente dizajna sa Beogradske akademije za poslovne i umetničke studije „Bapus“ čije je radove izabrala Marve Grifin, koja je osnovala Salone Satellite.
„Mi smo odsek za umetnost i dizajn Beogradske akademije za poslovne i umetničke studije u Beogradu (Bapus) i došli smo da predstavimo opseg delovanja na predmetu dizajn nameštaja na master studijama, koji imamo u trećem semestru. Rekla bih da su radovi vrlo primećeni i dopada mi se kakav profil ljudi prilazi da pogleda radove. Puno je i studenata i profesionalaca, ljudi iz medija, prezadovoljni smo“, rekla je Jugoslava Kljakić Donić, profesorka na Bapus-u.
„Radila sam lampe inspirisana starim krovovima Vojvodine jer da sam iz Vojvodine tako da se ta multikulturalnost i različitost svojom materijalizacijom uklapaju u svaki enterijer i svojim, gaberitima i materijalom daju neku novu notu tom nekon tradicionalnom spoju sa savremenim dizajnom i specifičnim načinom izvedbe same lampe“, rekla je Larisa Pop Rajičić, lampa Voša
Milanski sajam nameštaja ove godine ima za temu materiju prirode, održivost i reciklažu.
„Učestvujem na sajmu u okviru akademije, moj rad je Modul. To je jedinstven modul čijim se kombinovanjem dobijaju različite forme. On je istih dimenzija i olakšava formiranje različitih paterna koje možemo da primenimo u privatnom ili javniom prostoru“, istakla je Anđela Tasković.
Anđela je predstavila na sajmu i svoje hoklice urađene od punog drveta kao i policu sa višestrukom funkcijom. Posetiocima je interesantna i fotelja vrlo živih i veselih boja nastala recikliranjem tkanica starih više od 30 godina.
„Ima oblik srpa, povezana je sa slovenskom mitologijom jer su upravo motivi na tkanicama koje su rađene kosovskim bodom, motivi iz nekih legendi i mitova slovenske mitologije. Ono što je karakteristično je to da su to radila deca na časovima likovne kulture pre 40 ili 30 godina“, rekla je Ana Marija Ćuća.
„Razvijanje lampe od samog početka zadržala je formu struka i siluetu ženskog tela. Daljim oblikovanjem došli smo do finalnog oblika lampe koja podseća na grčke Hore, lampa se zove Hora i sa njom smo povezali kolekciju, 12 grčkih Hora iz mitologije“, rekla je Marina Isailović, lampa Hora.
Lampa je napravljena iz tri dela, od drveta zbog sistema paljenja, jer može da stoji i horizontalno i uspravno. Kabl koji se mota oko nje predstavlja, kako nam je Marina rekla, varijaciju naših postupaka i simulaciju žene u prostoru sa ljudima i oko njih. Na Salonu učestvuju i predstavljaju svoja dela Srđana Radanović, Kristina Vasović i Irina Mitrović.
(RTS)