Preko dana vredno vežbaju, a u popodnevnim časovima, a ročito vikendom, ovaj šator kod beogradskih Silosa, mali je za sve one koji bi želeli da uživaju u predstavama i akrobacijama svetskih i domaćih umetnika.
„Do sad smo imali prilike da proteklog vikenda odgledamo predstavu koja je bila saradnja Srbije i Slovenije, u pitanju je premijera pod nazivom 40,60 takođe smo imali priliku da pogledamo predstavu iz Španije Runa, i jednu iz Francuske kja se zvala Dar. Pred nama su još predstave italijanskih autora, i još jedna saradnja Srbije i Slovenije“, istakla je Danka Sekulović, jedan od organizatora festivala „CirkoBalkana“.
Dodaje da se uglavnom sve cirkuske predstave prave za sve uzraste, kada se bave nekom tematikom ili elementima koji se ne preporučuju za decu, mi to napišemo u našem programu koji možete pogledati na našem sajtu cirkobalkana.org.
Savremeni cirkus kod nas postoji više od 15 godina. Imaju brojne edukativne programe, svoj festival i predstave. I veliki broj saradnika koji slobodu vole više od svega.
„To nije samo posao, sa cirkusom smo na turneji nekih šest ili sedam meseci godišnje, i uglavnom smo u regionu. Kako izgleda cirkuski život? Tako što živimo u cirkuskim kućicama, u nekoj vrsti umetničkih komuna“, rekao je Milan Manić, umetnik „CirkoBalkana“.
„Time se bave ljudi koji nekako osete da tu jednostavno imaju svoje mesto i ne žele više da ga napuste i svaki put sve dalje i dalje stižu. Što se tiče povreda, one se dese, nekada su strašnije, nekada su manje strašne. Mi se uglavnom trudimo da obezbedimo sebi mogućnost da treniramo u što bezbednijim uslovima“, istakla je Danka Sekulović.
Savremeni cirkusi nastaju u drugoj polovini 19. veka, kada se otvaraju prve cirkuske škole, najpre u Francuskoj.
„Francuska ima veliku istoriju cirkusa, po tome smo veoma poznati, naročito naša nacionalna umetnička škola koja je veoma cenjena i prepoznatljiva. U Francuskoj se u umetnost ulaže dosta i znanja i novca. Za mene savremeni cirkus znači slobodu, da radim šta želim i kada želim, bez ikakvih ograničenja. Dolazio sam već nekoliko puta u Srbiju na ovaj festival i svake godine ste sve bolji i bolji“, rekao je Frederi Vernije, gost iz Francuske.
Cirkuska umetnost je u mnogim zemljama dobila status kao dramska umetnost, mi smo, kažu, još daleko od toga.
„Ono što je nama najneophodnije u ovom trenutku jeste prostor gde bismo tokom godine mogli da stvaramo, radimo, treniramo. Kada nam dođu ti gosti koji nas nauče nešto i onda oni odu, mi moramo da spakujemo naše šatore, jer je stigla zima. I onda šta sa tim. Danka Sekulović, jedan od organizatora festivala „CirkoBalkana“
Ovo rade zato što vole cirkus i prija im takav način života. Najveće priznanje im je sve brojnija publika, a najponosniji su što su mnogi umetnici iz njihovih programa za edukaciju mladih školovanje nastavili u inostranstvu.
(RTS)