Prva prostorija u koju se ulazi predstavlja gotovo doslovni citat Teremnog dvorca iz Kremlja, prestone dvorane Ivana Groznog. Jedini segment u kome se odustalo od tog citata predstavljaju motivi na plafonu, gde je umesto likova svetitelja, kao što je slučaj u Teremnom dvorcu, urađen citat iz baletske scenografije za grupu Sergeja Djagiljeva, čiji je autor Leon Bakst.
U susednom Malom salonu, ostvarena je dalja razrada teme. Tema ovog salona je Šeherezada, kakvu je svojom muzikom sugerisao Nikolaj Rimski Korsakov. Ova prostorija bila je poznata pod imenom Ružičasti salon ili Soba šapata. U njoj se nalazi mermerna fontana nastala po uzoru na Bahčisarajsku fontanu iz istoimenog dvorskog kompleksa na Krimu.
Krasnov je pre dolaska u Kraljevinu Jugoslaviju bio gradski arhitekta Krima i radio je na revitalizaciji Bahčisarajskog hana. Tu je bio i upoznat sa Fontanom suza ili Bahčisarajskom fontanom posvećenoj najvećoj ljubavi moćnog tatarskog kana Kirima Giraja, Dilari Bikeč. Verziju ove fontane Nikolaj Krasnov prenosi u Kraljevski dvor gde je ona imala funkciju da označi prostor kao mesto opuštanja i mesto meditacije.
„Ovde imamo jednu divnu prostoriju koja se naziva Soba šapata, u koju nije baš svako mogao da dođe na audijenciju sa kraljem. Jedna od najvećih vrlina kralja Aleksandra je bila što nije verovao svakome. Zahvaljujući mehanizmu žuborenja vode uspeo je da sakrije najbitnije tajne u zemlji. Naime, kad god bi započeo audijenciju, otključao bi fontanicu u Sobi šapata i žubor vode bi onemogućio potencijalnim špijunima koji su želeli da prisluškuju i nešto čuju od veoma bitnih tema Kraljevine Jugoslavije“, otkriva Milica Marčić, vodič u Dvorskom kompleksu.
Dekoracija za prostoriju koja je bila nekadašenje mesto okupljanja za degustaciju vina, takođe je izvedena iz tradicije ruske narodne umetnosti, takozvane umetnosti peleha – slikanja na laku. Ovde je umesto na laku slikano na zidovima, a za temu je poslužila narodna pesma Ženidba cara Stjepana, odnosno cara Dušana.
U kartušima se može pratiti priča od namere Dušanove da se ženi, preko preoblačenja njegovog sestrića koga nije pozvao na ženidbu da ga prati i da ga čuva, dolaska pred utvrđeni grad Leđen gde treba da se isprosi devojka. Tu je i skok preko tri konja i tri plamena mača, sve do susreta sa troglavim Vojvodom Balačkom. U svim tim kartušima primećuje se vrlo vešt način izvođenja sistema za ventilaciju uklopljenog u opštu dekoracije. Ova soba završena je 1929. godine, a jedan od brojnih citata u njoj je i Njegošev.
Bioskopska dvorana u podrumu
„To je prvi privatni bioskop, ali u okviru palate na Balkanu, jer je atipično za bilo koji dvor u ono vreme da je imao bioskop. Zelena boja je izabrana namerno da bi se stvorila kontrarefleksija, jer je u ono vreme postojalo takozvano ‘zeleno svetlo’, tako da je zahvaljujući zatamnjenju uspevali su da se prikažu mali ‘mini žurnali’“, objašnjava Marčićeva.
Pored projekcione kabine nalazi se mali salon. Ovo je bila najprivatnija prostorija u kojoj je kralj primao samo najbliže lične prijatelje. To je bila jedina prostorija u kojoj je bilo dozvoljeno pušenje.
„Prostorija za pušenje isključivo je imala tu namenu, eventualno bi kralj u njoj odigrao partiju šaha ili porazgovarao o aktuelnim temama sa svojim prijateljima ili političarima. Uglavnom volim da napomenem da prijatelji kralja Aleksandra nisu bili političari, nego vojnici. Često je on umeo da napravi malu ‘trač partiju’, kako bismo mi to rekli danas u žargonu, sa vojnim krugovima“, dodaje Milica Marčić.
U podrumu se nalazi i jedino sačuvano vajarsko delo kraljice Marije Karađorđević.
„Sva druga njena dela su ili uništena, ili negde odneta, jedino je skulptura Vitez u kontemplaciji imala sreću što je bila locirana ovde dole u podrumu, tako da je preživela“, kaže Marčićeva.
Od Sobe šapata preko prvog privatnog bioskopa na Balkanu do malog salona za pušenje, Krasnov nas svojim total dizajnom uvodi u bajkoviti prostor suterena Kraljevog dvora u sklopu Dvorskog kompleksa na Dedinju.
(RTS)