Nakon odlaska u penziju, Slobodan Milovanović je imao više slobodnog vremena, koje je iskoristio kreativno. Reparira stare petrolejske lampe i ovom hobiju posveti dnevno dva do tri sata, što mu je dovoljno da uživa.
„Na početku male lampice, skupljanje, reparacija i sve kasnije je došlo do pravljenja vlastitih lampi odnosno kreacije koje su diktirali materijali koje nabaljam obično na buvljaku tu u Somboru. Za neku lampu je potrebno jedan, dva dana a nekada bude i po nedelju dana da radim na jednoj lampi. Evo ovde iza mene je baš jedna lampa koju sam radio dva dana. I to je dobro angažovanje mog slobodnog vremena, a opet ispunjen sam radosti da nešto proizvedem, odnosno da napravim a da me fizički to ne optereti“, objašnjava Slobodan.
Svaka petrolejska lampa sastoji se od nekoliko naizgled jednostavnih delova.
„Dimnjača ili cilindar stakleni. Ovo je brener ili gorionik, ovo su okrugli breneri što vole reći rund breneri. Ovaj deo je spremnik za gorivo ili za ulje petrolejke, to je bazen za petrolejku. I ovo je normalno, od mesinga tri noge. Lampa je najstabiilnija kad ima tri noge. Prati neravnine podloge, tako da je ona stabilna. Kada lampa dimi, znači da je fitilj previše izvučen. Kad fitilj sagoreva onda dimi. Fitilj mora biti urađen od sto posto pamuka.“
Svakog petka i nedelje Slobodan odlazi na somborski buvljak u potrazi za materijalom.
„Uvek ja nađem nekog materijala i uglavnom to i koristim za izradu tih mojih unikatnih lampi. I one svu sve funkcionalne i za mene vrlo lepe, jer to je moj rad. Kada naiđe inspiracija onda je odmah realizujem da ne zaboravim“, kaže Slobodan.
Zahvaljujući upornosti i svakodnevnom radu, radionica Slobodana Milovanovića je i svojevrsna galerija petrolejskih lampi, a novi projekat na kome radi je lampa u kombinaciji mesinga i stakla.
(RTS)