Krajem 19-og i na samom početku 20-og veka, pojavila se potreba da se sat nosi na ruci, a ne u džepu
Nošenje sata je tema koja pokreće mnoge diskusije i polemike. Ukoliko niste pobornik teorije da se sat „pravilno nosi na levoj ruci“, onda ste sigurno imali o čemu da raspravljate sa ljudima. Istina je da je tradicionalni stav da se sat nosi na levoj, kao i da mnogi greše ako ovaj asesoar nose na desnoj. Kako je takvo mišljenje uopšte nastalo?
Ručni satovi ne postoje toliko dugo koliko postoji sat kao naprava koja pokazuje vreme. Prvi satovi nastali su već u 14-om i 15-om veku, ali prvi ručni satovi tek početkom 20-og veka. Dugo su dominirali oni džepni, sa mehanizmom na navijanje. Da bi se sat navijao, morala je da postoji krunica i ona se na džepnim satovima nalazila na vrhu kućišta, na poziciji 12. To je bila i ostala najpravilnija i najprirodnija pozicija za krunicu na nekom satu, ali vremena se menjaju.
Krajem 19-og i na samom početku 20-og veka, pojavila se potreba da se sat nosi na ruci, a ne u džepu. Pojavom prvih ručnih satova dobijamo i promenu pozicije krunice na kućištu, koja se sada nalazi desno – na poziciji 3. Satovi su u tom momentu još uvek bili pokretani isključivo od strane mehanizama na ručno navijanje, jer su automatski satovi došli tri decenije kasnije, a kvarcni mehanizmi tek 1969. godine.
Takođe, treba da imate na umu da su tadašnji mehanizmi imali male rezerve rada, te su morali da se navijaju konstantno, par puta dnevno ukoliko nosite sat tokom dana. Časovničari su razmišljali korak unapred, znajući da je većina svetskog stanovništva bila desnoruka, odnosno, da se lakše služila ekstremitetima na desnoj strani tela.
Podstaknuti tadašnjim razmišljanjima i shvatanjima, časovničari su imaju jednostavnu odluku pred sobom: krunicu je najbolje staviti na desnu stranu kućišta kako bi se ljudi lakše služili njome na dnevnom nivou, kada je potreba za navijanjem bila konstantna. To je dalje značilo sledeće: satove će ljudi nositi na levoj ruci jer im je krunica pristupačnija za rukovanje!
Tog trenutka, kada je nestala osnovna smisao zbog kojih se sat nosio na levoj ruci, možemo da kažemo da postaje svejedno na kojoj ćete ruci nositi sat, pogotovo što se sada sat navija pre nošenja ili je već navijen, jer danas ručni časovnici imaju minimum dan i po rezervne snage. A to dalje znači da kada vam neko kaže da se sat nosi na levoj ruci, jer je „pravilnije“ zbog navijanja i podešavanja, vi imate pravo da prasnete u smeh, piše satnaruci.com. Ne zato što ne poštujete tuđe mišljenje, već zato što oni ne poštuju vaš izbor.
(Mondo)
(Krstarica)