Srbija, Sloboda, Miloš, Obilić i Kruna – oni imaju najneobičnija imena u našoj zemlji. Kada su pre četrnaest godina dobili ćerku, Ana i Vladica Simonović dali su joj ime – Srbija.
„Zovem se Srbija. Moje ime mi se najviše dopada. Ljudi u početku reaguju čudno, posle se naviknu. Drugari u školi su prvo mislili da hoću pažnju“, kaže Srbija Simonović.
Kažu da su davanjem originalnih imena deci želeli da, na neki način, istaknu karakter.
„Pre nego što se Srbija rodila Vladica je javno istupio u jednom društvu i rekao da ako bude ćerka da će se zvati Srbija. I stvarno je tako i bilo. Ja kada sam otišla u porodilište već su krenule da pristižu čestitke. – Srećno rođenje Srbije. Nek je sa srećom… Te 2009. godine jedan prijatelj je bio vlasnik jednog lokalnog radija, i onda su na radiju počele čestitke i želje. I onda smo se našli u neobranom grožđu, i ostade Srbija“, objasnila je majka Ana Simonović.
„Ja sam jedan nepopravljivi nacionalista, zaljubljen u svoju državu, u svoju zemlju, u njenu istoriju i onda sam napravio svoju Srbiju koja je lepo rasla, razvijala se, osvajala zlatne medalje, pobeđivala. Recitovala Dučića, Šantića“, priča otac Vladica.
Najstarija Srbija brine o braći i sestrama. Ime Sloboda, kažu, ima najlepšu simboliku. Miloš je dobio ime po dedi, Obilić da bude hrabar i jak, a najmlađa Kruna je mezimica u porodici.
„Srbija ima moj karakter, ali u tom nekom borilačkom smislu. Ona je bukvalno vojnik na koga možeš uvek da se osloniš. I ona je bez obzira što imam četiri sina, tatin sin. I Sloboda je borac, ali na neki drugi način. Miloš je jedna dobrica. On je najtemeljni, najkrupniji. Obilić, sve su ga živo naučili i razmazili. Ali sada je došla Kruna i mislim i da se i ona uklapa“, kaže ponosni otac.
„Ljudi u principu loše reaguju na bilo kakve novine. Da li to bilo ovako nešto kad se da ime. Ljudi su i loše reagovali kada smo iz grada došli ovde na Avalu. Moja deca se svađaju, to nekada izgleda jako bučno, kao što se svađaju sva deca, i to nekada izgleda nepodnošljivo. Nekada i zajedno plaču kada su nešto skrivili, nekada se i zajedno smeju, to je sve normalno, kao i sva neka vaša deca. Samo puta pet“, priča majka Ana.
Mnoge zemlje imaju listu zabranjenih imena. U Švedskoj su to – Supermen i Ikea, u Švajcarskoj – Juda. U Nemačkoj – Lucifer. Kod nas za sada ne postoje zabranjena imena, ali u neobičnima ne zaostajemo za svetom. Verovali ili ne, i mi imamo: Dugu, Mirođiju, Pravdu, Hajdi, Strelu, Indiju, Luču, Kišu, Risa, Tarzana, Mrguda…
(RTS)