Preko slabo osvetljenih taverni u Španiji, rustičnih tratorija u Italiji, do živahnih tezgi u Aziji i udobnih francuskih bistroa, gastroinspektori „Tejst atlasa“ otkrili su njeno veličanstvo – Karađorđevu šniclu. Sprema se lako, nema mnogo sastojaka a ukus-neprevaziđen.
„Tajna je u domaćim proizvodima, domaći kajmak, domaće svinjsko meso i još poneki tajni sastojak koji ne smemo da odamo, inače ne bi bila tajna“, rekao je Vuk Vučković,kuvar.
Karađorđeva šnicla nije staro srpsko jelo. Nastala je polovinom 20-tog veka, a kao i mnoge značajne stvari, želja je bila da se udovolji nekoj ženi.
„Titov kuvar je napravio tako što je jedna dama došla, posle se ispostavilo da je Titova snaja i tražila je neko jelo koje nisu imali i onda je kuvar hteo da je oduševi i u tom trenutku je smislio tu karađorđevu šniclu“,Milica Petković,/Tri šešira.
Dobra hrana je jedan od razloga zbog kojih nas stranci rado posećuju. U mnoštvu specijaliteta teško im je da odluče šta bi pojeli.
„Uglavnom se prepuštaju nama da im preporučimo hranu, ide dosta karađorđeva šnicla, bifte, ćevapi, kobasice, mešano meso“, rekao je Velibor Glavčić,konobar.
Prvi na listi 150 restorana je Figamuler u Beču sa bečkom šniclom, slede restorani u Njujorku i Indoneziji.
(RTS)