Beogradskim ulicama više od jednog veka kloparaju i vuku se tramvaji svakodnevno prevozeći hiljade prestoničana na ovu i onu stranu.
I dok je “dvojka” stekla kultni status i kumovala strogom centru grada, linija 1 je ostala misterija o čijem (ne)postojanju se godinama raspravlja.
Krajem 19. veka, kada je Beograd više ličio na tursku kasabu nego na evropsku metropolu, konjska zaprega je na trasi od Kalemegdana do Slavije povukla prvi prestonički tramvaj i to je bio vid javnog prevoza. Bio je to 14. oktobar 1892. godine, a novoustanovljena linija dobila je ime, logično, broj 1.
Kako prenosi Istorijski zabavnik, sve do posle Drugog svetskog rata ova linija vozila je svojom trasom koja je kraćena i produžavana po potrebi. Između dva svetska rata jedno vreme je čak postojala i linija 1a koja je vozila od hrama Svetog Save, nekadašnjom Prištinskom ulicom (današnja Cara Nikolaja II), do Crvenog Krsta.
Godine 1947. na ulice Beograda stiglo je “novo svetsko čudo” – trolejbus. Upravo je prvi prestonički trojelbus “ukrao“ trasu i broj tramvaju 1. Tako je “jedinica“ nastavila svoj život kao trolejbuska linija.
Nakon što je uvedena trasa od Kalemegdana do Lekinog brda – “jedanaestica”, linija 1 je nestala. Stanje je bilo tako sve do 1978. kada se na beogradske ulice vratio tramvaj 1. Ovog perioda će se setiti stariji sugrađani – “jedinica” je saobraćala od Kalemegdana do Rakovice (a kasnije i do Kneževca) i to linijom: Kalemegdan (Beko) – Pristanište – Ž. Stanica – pa dalje trasom “trojke” do Rakovice.
Sada već mitska linija 1, definitivno je ukinuta nakon 1985. jer su nadležni procenili da na njoj nema dovoljno putnika što je verovatno bila posledica njenog delimičnog preklapanja sa linijom 3. Od tada pa do danas, “jedinica” postoji samo u sećanjima i pričama starijih sugrađana koji još pamte vremena kada je kloparala beogradskim ulicama.
(Krstarica)