Dugo se smatralo da su potpuno izumrli, a danas u nemačkim šumama živi oko 1.200 vukova. O njima redovno izveštavaju mediji. Jedni ih vide kao uspeh zaštite ugroženih vrsta, ali stižu i vesti o napadima na domaće životinje i šetače. Izgleda da je povratak vuka u nemačke šume probudio drevne strahove, ali i čovekovo poštovanje te životinje. Vekovna fascinacija vukom ogleda se u pričama, mitovima i likovima iz bajke.
Lupa, dobra vučica
Skoro svi znaju mit o Romulu i Remu, osnivačima Rima, prema kome ih je odgojila vučica Lupa. Blizance je rodila Rea Silvija, ćerka kralja Numitora kojeg je u antičkom gradu Alba Longa u blizini Rima, sa vlasti svrgnuo brat Amulije.
Novi kralj se uplašio da će blizanci, čiji je otac bio bog rata Mars, postati opasni za tron. Naredio je da ih udave u Tibru. Dečaci su preživeli i pronašla ih je vučica Lupa, čuvala ih je dok ih nije posvojio jedan pastir.
Fenrir
Fenrir Suri je lik iz romana o Hariju Poteru. Ali Fenrir je mitska pojava i mnogo je stariji. On je sin nordisjkog boga vatre i prevare Lokija i džinovske Angrbode. Fenrir je imao ogroman apetit, bogovi su se uplašili njegove proždrljivosti i snage pa su počeli da ga vezuju za drvo. Kada se oslobodio ubio je Odina, boga rata i mudrosti. Zato je u nordijskoj mitologii Fenrir simbol propasti bogova i divova.
Iako ga je ubio jedan vuk, Odin je imao dva svoja verna vuka koji su se zvali Geri i Freki.
Vuk po Ezopu
Ezop je verovatno živeo u 6. veku pre nove ere. O njegovom životu se ispredaju razne legende. Njegove basne – priče o životinjama koje imaju ljudske osobine – čitaju se sve do danas. U Ezopovim basnama vuk se pojavljuje kao zla i lukava zver. On se, na primer, prekrije jagnjećom kožom, kako bi namamio ljudski plen. Otud i izreka “vuk u jagnjećoj koži”.
Japanski vučji bogovi
Starosedioci Japana Ainu na ostrvu Hokaidu smatraju vuka „malim zavijajućim bogom“. Ovi prvi stanovnici Japana bili su poznati po tome što su odgajali štene vuka kao pratioca u lovu. Prema legendi, vukovi su sišli sa neba da bi naselili sveta brda i šume. Prepričava se i legenda da je jednu ženu od medveda spasio vuk.
Modernizacija Japana od početka 20. veka donela je i zaborav ovih priča, a i vukovi su izumrli u tim krajevima. Trenutno se ulažu napori da se ponovo nasele vukovi u starim staništima.
Crvenkapa i vuk
„Bako, bako, zašto imaš tako velika usta?“, pitala je Crvenkapa. „Da te bolje pojedem!“, uzviknuo je vuk i progutao Crvenkapu. Jedna od najčuvenijih bajki je upravo ta – o devojčici koja odlazi da poseti baku i umesto nje zatekne vuka. U evropskim narodima je ta priča kružila pre nego što ju je 1697. na francuskom zapisao Šarl Pero, a najpoznatiju verziju su zapisali braća Grim 1812.
Vukodlak
Postoji tumačenje da je verovanje u preobražaj čoveka u vuka nastalo još u Epu o Gilgamešu. Tamo se spominje da Gilgameš napušta jednu ženu jer je ona bivšeg partnera pretvorila u vuka.
U grčkoj mitologiji, tačnije u legendi o Likaonu, glavni junak je toliko naljutio vrhovnog boga Zevsa, ponudivši mu ostatke žrtvovanog mladića kao jelo, da je Zevs i njega i njegove sinove pretvorio u vukove. Zato je naučno ime za vukodlaka – Likantrop – izvedeno iz njegovog imena.
Vukodlak se spominje i u nordijskim sagama. Mladić i njegov otac pronalaze mesto na kojem se mogu pretvoriti u zver. Čovek je sve do danas fasciniran pričom o vukodlaku. O tome svedoče i uspešni filmovi Američki vukodlak u Londonu (1981), Vuk sa Džekom Nikolson u glavnoj ulozi (1994.) ili Unutrašnji vukodlaci.
Fanovi Harija Potera sigurno se sećaju Fenrira Surog, vukodlaka koji je ujedom pretvorio Remusa Džona Lupina, prijatelja Harijevog oca u vukodlaka još dok je bio dete. Za razliku od Fenrira, Remus je „dobri“ vukodlak, koji se kloni ljudi za punog meseca i svoju snagu koristi samo za dobra dela.Akela iz Knjige o džungli.
Radjard Kipling je stvorio lik indisjkog dečaka Moglija koji je odrastao u džungli sa vukovima. Vuk Akela i njegova vučica su pronašli bebu u džungli i počeli da se brinu o njoj. Dečakov neprijatelj je tigar Šir-Kan, a vuk Akela strada u odbrani deteta.
„canis dirus“ – strašni vuk
U seriji Igra prestola praistorijska životinja postala je slavna kao simbol nordijske vladarske porodice Stark. Naučnici smatraju da „strašni vuk“ nije predak vuka, kako se dugo pretpostavljalo, već da rođačka linija ide do psa. Ova vrsta je živela pre 2,5 miliona godina u pleistocenu.
Pepa prase i vuk
Sećate li se priče u kojoj vuk hoće da oduva kuće tri mala praseta? U crtanom filmu Pepa prase postoji blaža verzija tog vuka, čiji otac obožava da priča viceve o vukovima i prasićima.Valja svakako spomenuti staroegipatskog boga Upuauta koji je prikazivan sa vučjom glavom.
Naravno, postoje i mnoga druga vučja obličja koja zaokupljaju čovekovu maštu od pamtiveka.
(RTS)