Svako ko voli Zagora sigurno može da izdvoji bar jednu svoju najomiljeniju priču, no koju to nikako ne bi smeli da peskočimo, po mišljenju Morena Buratina, čoveka koji piše Zagorove avanture.
„Ukoliko bi trebalo da izaberem priču koju sam ja napisao, onda je to ona u kojoj sam sebi dao dozvolu da na moderan način ispričam priču Nolite i Ferija koju su oni zajedno uradili 1969. a to je Zagor priča i tu se može saznati zašto je obučen na ovaj način, zašto ima baš ovo oružje, koja mu je misija i zašto baš ta. Tako da, eto, znam da se to baš dopalo čitaocima, a meni je najdraža Američka odiseja“, kaže Buratini.
Moreno Buratini je puno puta posetio naše prostore, zna koliko je Zagor popularan, a rado pominje novosađanina Baneta Kerca koji je jedan od ilustratora Zagora. On ne sumnja da će u našoj zemlji Zagora voleti i buduće generacije. Takođe nam je otkrio da mu je Zagor zapravo poput starijeg brata.
„On nije tipičan heroj koji sam sebe stavlja u prvi plan i pravi se pomalo važan. On je često prikazivan kako pati, pocepan, ranjen, izubijan, zatvoren, ali ono što mi se sviđa kod njega jeste to što se ne predaje, što i kada pati, ide u nove pobede bez odustajanja. To je dakle savet koji meni daje moj stariji brat Zagor.“
Godine 2013. Zagoru je reditelj Rikardo Jakopino posvetio film a izašao je i roman The Young Zagor, pisca Davidea Morozinotoa koji je audio knjiga, a entuzijazam u stvaranju stalno novih priča ovog junaka ne napušta one koji su i zaslužni za njegov uspeh svih ovih godina a to su, pored izdavača Serđo Bonelija, svakako Zagorovi čitaoci.
Nije lako stalno smišljati nove avanture za strip-junake, a nije lako ni održati i pridobiti novu publiku kada i knjige i novine gube bitku sa digitalnim medijima. „Veseli četvrtak“ već petnaest godina uspeva upravo na tom bojnom polju, a iznenadio nas je sa posebnim, specijalnim izdanjem Zagora.
Dušan Mladenović, urednik „Veselog četvrtka“, gostujući u Beogradskoj hronici, navodi da je povod za objavljivanje knjige Bonelli All Star Zagor zapravo 90. rođendan Serđa Bonelija, alijas Gvidanolite, čuvenog scenariste, urednika i tvorca Zagora i Mister Noa.
„Odlučili smo da pokrenemo jednu mini ediciju koja će biti ograničena na samo pet knjiga, gde će svaka knjiga biti posvećena jednom junaku, jednom od glavnih Bonelijevih, naravno, junaka“, dodaje Mladenović.
Prva knjiga je posvećena Duhu sa sekirom, Zagoru Te-Neju, i u njoj su objavljene prve dve epizode Zagora, odnosno, prva originalna italijanska i prva jugoslovenska, napominje gost Beogradske hronike.
„Prva u SFRJ-u je bila epizoda objavljena u Zlatnoj seriji broj 13, legendarno Naselje u Darkvudu, 1968. godine. A prva originalna je Šuma zamke, odnosno Hiljadu zamki, zavisi od prevoda, koja je objavljena tek deset godina kasnije, odnosno na italijanskom primeru. A sada ih mi okupljamo u ovoj jednoj knjizi, prvi put u boji na srpskom jeziku, na većem formatu i sa nekim zanimljivim dodacima, odnosno stripovima koje je Galieno Feri radio pre Zagora“, objašnjava urednik „Veselog četvrtka“.
Stripovi se još uvek čitaju i sve više ima i mladih čitalaca, što se može videti i po društvenim mrežama. Digitalni univerzum omogućava i da se lakše stupi u kontakt sa mlađom publikom.
„Dosta smo aktivni na društvenim mrežama, naš sajt je vrlo posećen i ako ništa drugo, oni nam putem Instagrama, Fejsbuka, Tvitera, poručuju šta im se sviđa, šta im se ne sviđa“, napominje sagovornik Ane Manojlović.
(RTS)