Mada zvuči neverovatno, ali ovo nije tako užasna investicija kao što izgleda, posebno ukoliko kupac traži nešto više od novca. To je komad koji svedoči o trkačkoj istoriji i, za novog vlasnika, komad koji mu donosi trenutak slave.
Jedan od samo 13 napravljenih, ovaj „ferari mundijal spajder“ serija 1 iz 1954. nije bio jedan od legendarnih „Ferarijevih“ V12 modela, već je bio potpuno drugačijeg dizajn. Automobil sa četiri cilindra je predviđen za vožnju po krivudavim stazama sa puno krivina u različitim pravcima, gde je bio poželjan manji, lakši motor.
Pobednički dizajn
„Ferari“ je osvajao svetska prvenstva 1952. i 1953. sa automobilima ovog dizajna, pa otuda i njegovo ime „Mondijal“ ili „Svet“.
Poznat po broju šasije, 0406 MD, karoseriju je prvobitno napravila čuvena italijanska dizajnerska firma „Pinin Farina“. Daleke 1954. vozio ga je Franko Korteze, isti čovek koji je godinama ranije vozio za „Ferari“ sve do prve trkačke pobede brenda.
Komplikovana istorija
Kao i kod mnogih starih trkačkih automobila, i ovaj je imao komplikovan život. Godinu dana nakon što je izrađen, firma „Skalijeti“ mu je dala drugačije telo, pre nego što je isporučen u Sjedinjene Države 1958. godine.
U nekom trenutku kasnih pedesetih ili ranih šezdesetih „mondijal“ je slupan i spaljen, ne nužno u isto vreme. Decenijama kasnije detalji su i dalje nejasni. Do tada je zamenjen i njegov originalni motor.
Olupinu automobila je kupio kolekcionar „ferarija“ Valter Medlin 1978. godine i proveo je poslednjih 45 godina u trenutnom stanju u skladištu.
Najskuplji „ferari“ do sada prodat na aukcijama bio je „ferari 250 GTO“ iz 1962. godine, koji je takođe bio u ponudi „RM Sadebija“. Ova aukcijska kuća ga je prodala 2018. za 48,4 miliona dolara.
„Ferari mondijal spajderes“ u dobrom stanju može da se proda za nešto više od dva miliona dolara, kaže Brajan Rabold, potpredsednik kompaniji koja pažljivo prati vrednosti kolekcionarskih automobila. Poslednjih godina neki su prodati čak i za pet miliona dolara.
Verovatno bi bilo potrebno da se uloži oko milion dolara da bi se ova olupina vratila u prvobitno stanje pre sudara i da može da se vozi, dodaje Rabold. Dakle, novi vlasnik bi mogao bar da povrati uloženi novac. Ali zarada nije glavni razlog zašto bi neko želeo da kupi ovu olupinu.
„Prodajna cena ne ostavlja mnogo prostora za finansijsku korist, ali za novog vlasnika veća nagrada može biti vraćanje ovog istorijskog automobila u pređašnje stanje što će biti nagrađeno ugledom među kolekcionarima entuzijastima“, ističe Brajan Rabold.
U cenu od 1,9 miliona dolara je uračunata provizija aukcijske kuće, a kupac je nepoznat.
(RTS)