„Zlato je ranijim civilizacijama, kao i nama značilo moć, prestiž i bogatstvo. Verovalo se da je ono kost i koža bogova. Egipćani su među prvima imali zlato. Verovalo se da je ono kost i koža bogova. Običnim stanovnicima bilo je nedostupno, jer su zlato imali vladari, faraoni, koji su bili neka vrsta otelotvorenja božanstva na zemlji. Oni su se sahranjivali sa zlatnim predmetima“, rekao je Predrag Dragošan, arheolog i istoričar umetnosti.
„Znamo još iz arheologije da su pogrebne maske od zlata koje pripada donjem svetu. Pokojnik sa tom maskom koja je surogat njega je otsjaj Sunca i života i dokaz da apsolutne smrti nema. Život se nastavlja u nekoj drugoj formi“, rekla je prof. dr Vesna Marjanović.
Tokom istorije zlato se nije koristilo samo kao ukras, već i kao sredstvo razmene još od drevnog Egipta. O razvijenoj izradi zlatnih predmeta svedoči jedinstveni i unikatni primerak pojasa iz 6. veka koji se čuva u Srbiji i spada u kulturno blago prvog reda.
Napravljen je od zlata i dragog kamenja težak oko 1,5 kilograma. Pripadao je Kaganu Bajanu Prvom, vojskovođi koji je pokorio Sirmijum, antički grad koji se nalazio na prostoru današnje Sremske Mitrovice.
„Pojas je slučajno pronađen na jednoj od njiva u okolini Sremske Mitrovice. Rađen je najfinijim tehnikama, sastoji se od 16 delova, pripadao je vođi ratnika“, rekao je Predrag Dragošan.
U srpskoj kulturi za zlato se vezuju različita verovanja i običaji.
„U životnom ciklusu običaja, ako pođemo od svadbenih, uvek je bilo važno da se određeni novci iz prošlosti, dukati, seferini čuvaju ukoliko se ima žensko dete“, rekla je
Iako je zlato svuda oko nas, ne treba zaboraviti Dučićeve reči „da najbolji ljudi nose svoje zlato ne u džepu, nego u srcu. Jedno unutrašnje Sunce celog njihovog života obasjava i pozlaćuje sve na svetu čega se dotakne njihova ruka i njihova misao“.
(RTS)