Seoska nošnja u vranjskom kraju izrađivana je od sukna, ukrašavana gajtanom i vunenim lopticama, a gradska od pliša i svile, sa nakitom od srebra. Nošnja iz 19.veka se čuva samo u nekoliko muzeja u Srbiji, a imaju je i kolekcionari.
„Stari tip muške nošnje vranjskog Pomoravlja, zatim džube žensko, odnosno nevestinsko džube ili svečano džube, isto vranjsko Pomoravlje takođe 19.vek, zatim stari tip nošnje iz Pčinje bela nošnja opet 19. vek… Sve te nošnje i ti komadi se gube početkom 20. veka nakon oslobođenja“, rekao je autor izložbe Bojan Ristić.
Nošnju svrljiškog kraja karakteriše zubun ili ćurdija, dugi jelek koji je izrađivan od kadife, pliša, sukna. Nosile su ga imućne žene.
„Karakteristična nošnja za Niš jeste jelek, trebalo je tri vola da prodam da bih kupio ćerki jelek, jer je dosta zlatnog konca, veza i sve je ručni rad, terzijski rad“, dodao je kolekcionar i autor izložbe Milan Ristić.
Terzije i kujundžije su izrađivale i pafte metalne pojaseve od srebra i mesinga, koje su ukrašavale nošnju pirotskog kraja.
„Posebnu pažnju privukao mi je taj nakit ti ukrasi koji su bili specifični za taj period kraj 18., 19. i već početak 20. veka. Taj nakit koji se radio od srebra“; „Vredne vezilje i tkalje ostavile su nam ovo u amanet, a uz to ja ovde vidim pravu umetnost“, naveli su posetioci.
Da bi se sačuvala, nošnja mora biti u zamračenoj prostoriji, koja se često provetrava, osvežava se lavandom i bosiljkom.
(RTS)