Ubeđivanje i izgradnja sporazuma su ključne veštine u svakodnevnom i profesionalnom životu. Iako se često povezuju sa harizmom ili ličnošću, ovi kvaliteti nisu od suštinskog značaja za uspešnu komunikaciju. A za one koji nisu bili svesni, oni su usko povezani sa emocionalnom inteligencijom. Prema nedavnim istraživanjima, emocionalno inteligentni ljudi su u stanju da efikasnije utiču kroz stratešku upotrebu svog jezika. Evo šta je sledeće.
Kakav je odnos između emocionalne inteligencije, reči i ubeđivanja?
Studija objavljena u časopisu Journal of Experimental Social Psychology otkriva da uticaj reči koje koristimo može biti odlučujući u tome kako nas drugi doživljavaju. Posebno, čini se da izbor određenih zamenica ima direktan uticaj na reagovanje, ključnu varijablu u društvenoj dinamici.
Studija koju su vodili Mohamed A. Husein i Zakari L. Tormala, istraživači sa Stanford univerziteta, analizirala je kako zamenice oblikuju percepciju u situacijama neslaganja.
Rezultati su bili ubedljivi: zamenice u drugom licu, kao što su „ti“ ili „vi“, mogu se percipirati kao agresivne ili neodgovarajuće, posebno u suprotstavljenim kontekstima. Nasuprot tome, zamenice u prvom licu množine, kao što je „mi“, stvaraju veći osećaj otvorenosti i saradnje.
Prema autorima, „opaženi odgovor“ je suštinski element za uspešnu komunikaciju. Ovaj koncept se odnosi na spremnost koju drugi vide u nama da slušamo, razumemo i cenimo njihova mišljenja. Istraživanje je pokazalo da su ljudi koji izgledaju prijemčivi ubedljiviji, izazivaju veće interesovanje za buduće interakcije i smanjuju verovatnoću osude.
Studija zaključuje da primena ovih malih prilagođavanja u jeziku može napraviti veliku razliku u tome kako nas drugi doživljavaju, posebno u izazovnim situacijama. U svetu u kome je društvena interakcija ključna za lični i profesionalni uspeh, svesna upotreba reči i zamenica može biti odlučujući faktor.
3 ključne reči koje poboljšavaju emocionalnu inteligenciju
Jezik koji se koristi u kontekstu neslaganja ili pregovora ima značajan uticaj. Da bi se poboljšala prijemčivost i ubedljivost, studija predlaže da se određenim izrazima daju prioritet:
„Mi“: ova zamenica podstiče osećaj jedinstva i saradnje. Na primer, umesto da kažete „treba da poboljšate ovaj proces“, možete se odlučiti za „možemo da radimo zajedno na optimizaciji ovog procesa“.
Fraze o samoodgovornosti, kao što su „to sam bio ja“: priznavanje sopstvenih grešaka umesto da ih generalizuje povećava samopouzdanje. Na primer, „pogrešio sam“ je efikasniji od „pogrešili smo“.
Zajedničke izjave, kao što je „možda“: promenite „ovo ne funkcioniše jer niste razumeli“ u „možda nisam ovo objasnio na najbolji način“.
Ove formule ne samo da izglađuju moguće tenzije, već i poboljšavaju kvalitet interakcija, pokazujući otvorenost i empatiju, stubove emocionalne inteligencije.
Kada i kako koristiti „ti“ ili „vi“
Iako zamenica „ti“ može biti kontraproduktivna u konfliktnim situacijama, njena upotreba je korisna u pozitivnim kontekstima. Na primer, prepoznavanje nečijih dostignuća ili isticanje njihovih ideja najbolje funkcioniše sa direktnim pristupom: „pružili ste odlično rešenje“ ili „zaslužni ste za ovaj ishod“.
U tom smislu, istraživanja naglašavaju da je kontekst odlučujući. Dok u napetom okruženju „ti“ može da intenzivira konfrontaciju, u okruženju podrške i komplimenta ono jača odnose i gradi poverenje.
Praktične strategije da postanete ubedljivija osoba
Upotreba ovih strategija ne samo da poboljšava komunikaciju, već i jača međuljudske odnose. Prema mišljenju stručnjaka, ubedljiv jezik zasnovan na emocionalnoj inteligenciji ima dvostruku korist: pomaže u postizanju sporazuma i gradi prijemčiviju i pristupačniju ličnu sliku.
Evo nekoliko praktičnih strategija:
Izbegavajte nametanje: fraze poput „trebalo bi da uradite ovo“ mogu se zameniti sa „možemo razmotriti ovu alternativu“. Ovo smanjuje otpor i podstiče konstruktivniji dijalog.
Koristite „mi“ strateški: ovu zamenicu treba koristiti iskreno iu situacijama kada postoji zajednički interes. U suprotnom, može se shvatiti kao manipulativno ili veštačko.
Pretpostavite greške: umesto da kažete „zaboravili smo“, efikasnije je priznati „zaboravio sam“. Ovo jača percepciju odgovornosti i zrelosti.
Transformišite kritiku u samokritiku: promena „ne razumete“ u „možda se ne objašnjavam dobro“ pomaže da se zadrži fokus na rešenju, a ne na problemu.
(Krstarica)