Uz promišljen pristup kroz nekoliko ključnih pitanja za samousmeravanje, moguće je pronaći jednostavna i efikasna rešenja za svakodnevne izazove.
Fokus je na sužavanju spektra mogućnosti da se identifikuje rešenje koje ima najveći uticaj i prioritet u vašem životu. Sa ovim pitanjima i odlukama u vezi sa njima, možete promeniti svoj život.
1. Šta mogu da uradim još danas da sve u svom životu učinim lakšim ili smislenijim?
Lako je gledati na današnji svet i želeti da se izolujete od svega i svakoga. Ali na taj način gubite jer ljudi žive da bi pomogli jedni drugima. Svet vam ništa ne duguje. Ustati, raditi kontinuirano i kreativno na poboljšanju života onih do kojih vam je stalo – to je ono za šta vredi živeti.
2. Koja navika bi, ako bih je redovno razvijao, najviše poboljšala moju energiju i blagostanje?
Studija iz 2013. objavljena u Frontiers in Psychology otkrila je da meditativni pokreti mogu ublažiti simptome depresije. Ova vrsta pokreta uključuje obraćanje pažnje na telesne senzacije, položaj u prostoru i intuiciju dok se krećete. Čigong, tai či i neki oblici joge su od pomoći. Na primer, redovna praksa joge može smanjiti ozbiljnost simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja do te mere da neki ljudi više ne ispunjavaju kriterijume za tu dijagnozu, prema studiji iz 2016. objavljenoj u Journal of Alternative and Complementary Medicine. Promena vašeg držanja, disanja i ritma može promeniti vaš mozak, smanjujući stres, depresiju i anksioznost i dovodeći do boljeg blagostanja.
3. Kojoj stvari u svom životu govorim „da“, a treba da počnem da govorim „ne“, za jednostavniji život?
Mnogi od nas su pod uticajem šarenih opcija koje se takmiče za našu pažnju. Ali kada kažete „da“ za dvanaest stvari, kažete „ne“ davanju značajne pažnje i vremena na nekoliko stvari. Kada obraćate više pažnje na manje stvari, negujete ih i postajete izuzetni. Stvarate nešto vredno. Kada kažete „ne“, to je kao da kažete „da“ naglas nečemu što zaista zahteva vašu pažnju.
4. Po čemu želim da me pamte i kako da to počnem da živim već danas?
Ovo pitanje nas čini svesnim šta nam je zaista važno u životu, izvan površnog. Izvodi nas iz opstanka i ulazi u uticaj koji želimo da izvršimo – nešto veće od nas samih. Istraživanje o motivacijama nasleđa, objavljeno u Journal of Current Opinion in Psychology, istražuje ljudsku želju da ostavi pozitivan trag u svetu, često vođenu potrebom da se oseća značajnim i prevaziđe strah od smrti, što podstiče ljude da donose odluke koje koristi budućim generacijama čak i ličnim žrtvama.
5. Koji zadatak stalno odlažem, a njegovo ostvarenje bi mi donelo najveći osećaj dostignuća?
Uradite zadatak koji ste odlagali. Očistite prašinu ispod kreveta, operite sudove, obavite tu ‘dosadnu’ dužnost. Nije teško; za to je potreban samo napor. Završite posao i uživajte u njemu koliko god možete. Gotovo je i osećaćete se dobro u sebi. Kažite da se posle toga ne osećate četiri puta produktivnije. Istraživanje sa Univerziteta Harvard pokazuje da završetak zadatka koji smo izbegavali često donosi značajan osećaj olakšanja i postignuća, jer prevazilaženje ponašanja izbegavanja može da smanji anksioznost i negativne emocije povezane sa zadatkom.
6. Koja veza u životu bi mi donela najviše radosti?
Zdrava komunikacija je osnova svakog funkcionalnog odnosa. Vežbajte otvorenu, iskrenu i saosećajnu komunikaciju da biste rešili nezdravu porodičnu dinamiku.
7. Šta mogu da uklonim iz svog života da bih napravio mesta za nešto važno?
Vreme je najograničeniji resurs koji imamo, i u nekom trenutku ćemo ga svi ponestati. Zašto ga trošiti radeći nešto što nas čini nesrećnim? Naučiti da upravljate vremenom je od suštinskog značaja u životu, ali ga je teško ceniti. Mnogi ljudi ostaju u toksičnim vezama ili poslovima jer je teško raskinuti sa njima, ili kažu: „Naravno!“ kada zapravo hoće da kažu: „Ni slučajno!“
8. Koje me jedno uverenje o sebi sprečava da ispunim svoj puni potencijal?
Nigde ne piše da se moramo ponašati kao osoba kakva smo nekada bili. Neko vam je jednom rekao da niste pametni, pa sad pričate sebi priču da „niste baš bistri“. Vaša majka je rekla da ste lenji jer nikada niste poređali svoje CD-ove, pa se i dalje držite ideje da ste „lenja osoba“. Ništa od toga nije istina. Ovo su samo ideje. Možete biti ko god želite. Istraživanja iz 2014. naglašavaju kako identifikovanje ograničavajućih uverenja – negativnih uverenja o sebi – može značajno uticati na dostizanje vašeg punog potencijala.
9. Koja je jedina aktivnost koja me čini „živim“?
Zatvorite oči na trenutak i setite se kada ste se poslednji put osećali zaista srećno. Gde ste bili? Šta ste radili? Zašto ste bili zadovoljni? Mnogi ljudi misle da je sreća osećaj van domašaja, nešto što možemo da „postanemo“ tek kada dostignemo određeni nivo uspeha ili izađemo iz svakodnevnog života (npr. na odmoru). Ali sreća je životni izbor. To ne znači da će svaki dan biti savršen, ali znači da ćete dozvoliti da sreća bude deo vašeg dana. Srećan život dolazi od učenja da cenimo i zahvalimo za blagoslove koje već imamo! Počnite skromno — svako jutro radite nešto što vas čini srećnim. To može biti rano buđenje, gledanje izlaska sunca, ispijanje kafe i razgovor sa partnerom. I uvek zahvaljujte za ono što imate, jer je dokazano da je zahvalnost povezana sa većom srećom!
Istraživanje objavljeno 2022. godine u European’s Journal of Psychology pokazuje da aktivnosti koje vas najviše ispunjavaju i povezuju sa sobom značajno doprinose sreći, blagostanju, samopouzdanju i jačem osećaju svrhe, sa konceptima kao što su protok, autentičnost i samopouzdanje. aktualizacija igra ključnu ulogu.
10. Šta mogu učiniti da mi svakodnevna rutina bude lakša i prijatnija?
Neprestano se pitajte: „Kako mogu da uradim više sa manje, kao i sa svrhom, kreirajte idealnu rutinu koja vam najbolje odgovara. Šta ćete raditi većinu dana, u određeno vreme, bez ometanja, da biste bili fokusirani? Prema istraživanju objavljenom u American Journal of Lifestile Medicine, udobna dnevna rutina uključuje dosledno vreme za spavanje, davanje prioriteta dnevnim zadacima, negovanje kvalitetnih odnosa, izdvajanje vremena za aktivnosti nege o sebi kao što su meditacija ili vežbanje i početak dana zdravim doručkom.
(24sata.hr)
(Krstarica)