Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, a upravo se ovim danom završava se i petrovski post.
Petrovdan je slava pekara i ribara, slavi se i kao krsna slava brojnih srpskih porodica, a na ovaj da se često organizuju i vašari.
Ovaj praznik se smatra jednim od 15 najvećih u hrišćanskom svetu, upravo zbog činjenice da su Petar i Pavle bili među prvim propovednicima hrišćanstva i smatrani su najbližim učenicima Isusa Hrista.
Ko je bio apostol Petar?
Sveti apostol Petar bio je ribar po imenu Simon, ali kada je pošao za Gospodom, dobio je ime Petar (na grčkom znači “kamen”), a ovo ime je dobio od Hrista, zbog njegove tvrde vere.
“Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vrata paklena neće joj ništa moći”, kaže Jevanđelje po Mateju.
Nakon silaska Svetoga Duha, kao propovednik Jevanđelja, posle samo jedne besede u Jerusalimu, obratio je u veru oko tri hiljade duša, a Jevanđelje je propovedao po Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Njegova čuda bila su brojna. Veruje se da je izlečio blagodaću Božijom mnoge bolesne, vaskrsavao mrtve. Čak su se i dejstvom njegove senke isceljivali mnogi bolesnici. Po naređenju cara Nerona, osuđen je na smrt, a kako je smatrao nedostojnim da umre kao Božji sin, tražio je da ga razapnu naopako.
Ko je bio apostol Pavle?
S druge strane, sveti apostol Pavle, rođen kao Savle, iz Tarsa u mladosti je bio progonitelj hrišćana, vere koju su tadašnji Judejci smatrali za jeres.
Bio je veoma obrazovan i imao je status građanina Rima. Pavle nije spadao u grupu prve dvanaestorice apostola, već takozvanu sedamdeset drugih apostola.
Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i začuo se glas s neba: “Savle, Savle, zašto me progoniš?”, nakon čega je oslepeo. Savle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja.
Uzevši ime Pavle, od reči “paulus” što znači mali, propovedao je hrišćanstvo na većem području Mediterana. Pavle je uhapšen u Rimu i bačen u tamnicu. Pogubljen je zajedno sa Petrom. Pavlu je odrubljena glava.
Šta je lilanje?
Mnogi običaji se vezuju za sutrašnji praznik, ali i veče koje mu prethodi. Tada se pale lile, buktinje od mlade kore divlje trešnje ili breze. Desetak dana pred Petrovdan sa drveća i to sa visine od oko dva metra, guli se kora, kako se drvo ne bi oštetilo. Ta kora se potom suši na određeni način, uvezuje se na deblji kraj štapa od leske ili vrbe, a upravo način vezivanja i sklapanja lile određuje da li će ona duže goreti duže ili kraće i koliki će plamen imati.
Meštani se u raznim delovima Srbije okupljaju uoči Petrovdana, kako bi upalili vatru, na koju deca i omladina pale lile. Kako je takmičenje oduvek bilo u ljudskoj prirodi, tako se nadmeće i u lilanju, a gleda se čija će lila najduže goreti i koja će imati najveći plamen.
Lile se pale na mestima gde se narod okuplja, na trgovima i raskršćima, a ovaj čin simboliše nekadašnje progone hrišćana.
Isto tako “lilanjem” se priziva se dobro zdravlje stoke, kao i blagostanje u domaćinstvu. Ovaj običaj se posebno obeležava u Loznici i njenoj okolini.
Šta se ne radi na Petrovdan – običaji i verovanja
Na sam Petrovdan se ne ide u polje, ne uprežu se konji i ne započinju teški radovi. Staro verovanje govori da se od Nove godine do sutrašnjeg dana ne jedu jabuke, jer upravo uoči ovog praznika dozrevaju „petrovače“, stara, autohtona sorta ranih jabuka od kojih majke, zajedno sa decom prave petrovdanski kolač.
Još jedno verovanje kaže da je Sveti Petar sa Svetim Savom zamenio verige, zbog čega se dešava da na Savindan 27. januara dani budu topli, a oko Petrovdana sveži.
Petrovdan je praznik za koji se vezuju razni radosni običaji, a jedan od najlepši je darivanje dece jabukama.
Da li se posti za Petrovdan?
Petrovdanski ili Petrovski post zavisi od datuma kada se proslavlja Vaskrs, ali se uvek završava na Petrovdan. On najkraće može da traje jednu nedelju i jedan dan, a najduže šest sedmica.
Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.
(Krstarica)