Detinjstvo se često idealizuje, ali ne odrastaju svi bezbrižno. Ponekad tek u odraslom dobu shvatimo koliko je naše detinjstvo bilo daleko od idealnog.
„Kao što ističe Džinet Braun, autorka Priručnika za izgradnju srećnijeg života u neurednom svetu, razumevanje nečije prošlosti je ključni korak ka izlečenju i ličnom rastu. Psihologija prepoznaje određene znakove koji mogu ukazivati na nesrećno detinjstvo. Ovi znaci su suptilni i često skrivene nevinim očima dece, ali ostavljaju duboke tragove u našim odraslim životima“, objašnjava porodična i bračna savetnica Tina Fej.
Ona je istakla koji su to znaci, odnosno osobine, koje ukazuju na to da je čovek imao nesrećno i teško detinjstvo.
1. Poteškoće u stvaranju odnosa
„Ako često osećate da vam je teško da verujete drugima i gradite značajne odnose, to može biti rezultat nesrećnog detinjstva. Naše rane godine oblikuju naše razumevanje odnosa; stoga, nedostatak poverenja, topline ili emocionalne sigurnosti u detinjstvo se često prenosi u odraslo doba“, kaže savetnica.
Ali prepoznavanje ovih obrazaca je prvi korak ka promeni. „Promena je moguća. Razumevanje vaše prošlosti može postati vaš kompas ka ispunjenijoj budućnosti“, dodala je Fej.
2. Neobjašnjivo osećanje krivice
„Da li nosite osećaj krivice ili odgovornosti za situacije koje su van vaše kontrole? Ovo može ukazivati na teško detinjstvo, posebno ako ste odrasli u haotičnom ili nasilnom okruženju. Deca iz takvih sredina često internalizuju krivicu, iako nisu bila kriva “, kaže savetnica. Ona naglašava važnost razumevanja sopstvenih vrednosti i prošlosti kako bismo odbacili ovu krivicu i prihvatili sebe.
3. Poteškoće u izražavanju emocija
Ako nam je teško da izrazimo ili čak prepoznamo sopstvene emocije, to može biti povezano sa izazovnim detinjstvom.
Fej napominje: „Deca čije su emocije zanemarene ili omalovažene često odrastaju u odrasle osobe koje se bore sa emocionalnom svešću i izražavanjem. Jedno od korisnih alata za suočavanje je vođenje dnevnika. Dnevnik je moćan način da se istraže nečija osećanja i poveća samosvest. To je ključni korak ka izlečenju i emocionalnom rastu.“
4. Nezdravi mehanizmi suočavanja
„Ako ste skloni i podložni nezdravim navikama ili ponašanju da biste se nosili sa stresom, to može biti rezultat detinjstva punog trauma“, kaže savetnica. Deca izložena stalnom stresu često razvijaju nezdrave strategije suočavanja koje se u odraslom dobu mogu razviti u štetne navike ili zavisnosti.
„Iako promena može izgledati zastrašujuće, uz razumevanje, podršku i odlučnost, moguće je zameniti ove obrasce zdravijim navikama“, zaključila je Fej.
(Krstarica)