Da li je pravilno farbati jaja na Veliki četvrtak ili na Veliki petak? Evo šta kaže etnolog.
– Jaja se boje, zavisno od regiona, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak, rano ujutro – kaže Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.
Veliki petak je nekako najznačajniji za narodnu praksu, mada se tokom svih sedam nedelja posta, a posebno poslednje, stradalne sedmice, narod priprema za taj najveći praznik, Uskrs.
– U poslednjoj nedelji, od Velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača.
U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vreme donelo je i novu praksu. Žene nisu više stalno u kući kao što su nekada bile, pa jaja farbaju i petkom – kaže Marjanović.
Verovanja vezana za crveno jaje
U obrednoj praksi kod srpskog naroda jaje se u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života, da ga čuva i održi. Uticaj crvenog jajeta na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje: na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, kod prve muže – kaže etnolog.
Predstave o životvornoj moći jajeta s vremenom su dobile hrišćansko obeležje. Crkva je prihvatila bojenje jaja tek od 12 veka, kaže sagovornica, a u našim krajevima pominju se takva jaja u 16. veku. Smatra se kako su bojena jaja, posebno ona crvenom bojom, starijeg porekla od šaranih jaja jer se, prema arheološkim izvorima, pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere.
(Krstarica)