Deca na koje se viče često nose nevidljive rane zbog kojih imaju problema da veruju sebi, doživljavaju anksioznost ili izbegavaju sukobe. Kako se to manifestuje u svakodnevnom životu i šta možete učiniti?
Problemi sa samopoštovanjem
Vikanje govori detetu da nije dovoljno dobro ili da sve radi pogrešno. U odraslom dobu to može dovesti do hronične sumnje u sebe, osećaja inferiornosti i straha od odbacivanja. Svaka greška postaje dokaz ličnog neuspeha, što dovodi do preterane samokritike.
Hronična anksioznost
Deca na koje se viče često razvijaju osećaj stalne pretnje. U odraslom dobu, to se manifestuje kao stalna anksioznost izazvana sukobom, kritikom ili čak običnim životnim situacijama. Žive u strahu od „novog izbijanja“, što dovodi do iscrpljenosti.
Perfekcionizam
Strah od neuspeha usađen u detinjstvu može dovesti do nemilosrdnog perfekcionizma. Odrasli teže da postignu nemoguće standarde kako bi izbegli kritiku. Perfekcionizam nije znak izvrsnosti, već stalne unutrašnje napetosti koja vodi do sagorevanja.
Problemi u odnosima
Često vikanje roditelja utiče na sposobnost formiranja zdravih odnosa. Neki odrasli se plaše sukoba i sukoba, pa se povlače ili pokoravaju. Drugi, međutim, internalizuju obrazac besa i reaguju agresijom, što otežava odnose sa partnerima, prijateljima i kolegama.
Emocionalna nestabilnost
Deca na koja su vikali imaju poteškoća da regulišu svoje emocije. U odraslom dobu, to se ogleda u preteranim emocionalnim izlivima, bilo da su bes, plač ili čak emocionalna obamrlost. Strah od izražavanja osećanja dovodi do unutrašnje zbunjenosti i usamljenosti.
Zaključak:
Vikanje u detinjstvu nije samo prolazno sećanje – ono oblikuje vaš unutrašnji svet. Ako prepoznate ove posledice kod sebe, važno je znati da promena nije samo moguća, već i neophodna. Terapeutska pomoć, samosaosećanje i rad na emocionalnoj stabilnosti ključni su koraci za izlečenje ovih nevidljivih rana.
(Citymagazine.si)
(Krstarica)