Danas je jesenji Krstovdan: Jede se samo ovo voće i uklanja „mračna energija“

Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine 27. septembra i 18. januara.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve danas se proslavlja jesenji Krstovdan, dan kada je carica Jelena pronašla krst na kojem je razapet Isus Hrist. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.

Prema predanju, 326. godine pre nove ere carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.

Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.

Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“. Jesenji Krstovdan se posti tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, pa da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.

Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.

Prema običaju, važno je da vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite tamnu energiju dugova i ulazite „čisti“ i bezbrižni u ovu godinu.

Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a, ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti „oskudna i bolešljiva“.

(Krstarica)