Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku. Konačno je Ustanovljen na Carigradskom saboru 1166. Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
14. avgusta na dan Svetih mučenika Makaveja počinje Gospojinski post koji traje dve nedelje i koji se smatra najstrožijim
Na dan svetih mučenika Makaveja, 14. avgusta počinje veliki Gospojinski post koji traje do Velike Gospojine 28. avgusta.
Ovo se smatra najstrožijim od svih, jede se samo na ulju i vodi dok je riba dozvoljena da se jede samo na Preobraženije.
Ko su bili sveti mučenici Makaveji?
Sveti mučenici Makaveji su starozavetni svetitelji i mučenici iz 2. veka pre nove ere. Njihov život opisan je u Knjigama Makavejskim, koji su sastavni deo Svetog pisma. Braća Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel, njihova majka Solomona, i njihov učitelj Eleazar postradali su mučenički 166. pre nove ere od strane imperatora Antioha XI Epifana koji je pokušao da u Jerusalimu uvede paganske običaje. On je u Jerusalimski hram postavio kip grčkog paganskog boga Zevsa i prisiljavao Jevreje da se njemu poklone.
Sveštenik Eleazar, koji je bio posvećen Mojsijevom zakonu i jedan od Sedamdeset i dva prevodilaca Svetog pisma sa jevrejskog na grčki, prvi je odbio da se pokloni paganskom božanstvu i zbog toga ubijen u mukama. Istu hrabrost pokazali su i njegovi učenici, sedmoro braće Makaveja, i njihova mati Solomona. Zbog toga su osuđeni, mučeni i ubijeni sredinom 2. veka pre nove ere. Mošti mučenika Makaveja danas se čuvaju u bazilici Svetog Andreja u Kelnu u Nemačkoj.
Za ovaj praznik ima malo narodnih običaja i svi su vezani za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božija biljka. Zato je na ovaj dan dobro sve što se radi sa bosiljkom, bilo da je reč o kuvanju, inhaliranju ili sađenju ove biljke koja, narod kaže, ima zaštitno dejstvo i na ovaj praznik donosi zdravlje i sreću.
(Krstarica)