Mnoge kulture širom sveta veruju da kroz naše misli ili kroz zavidan pogled, osoba može nauditi drugoj osobi tako što će joj naneti bolest, povredu ili čak smrt.
Zato oni koji žele da se zaštite od uroka i negativnih čini drugih na sve načine to čine, a najrasprostranjenija metoda za teranje zlih sila je vezivanje crvenog konca oko ruke.
Crveni konac nalazimo kod Jevreja i Hindusa. To su njihovi drevni fenomeni i običaji, koji su se proširili i na druge narode. Nošenje tankog crvenog konca (koji je takođe vrsta amajlije) povezuje se sa okultnim, magičnim, izopačenim tumačenjem Tore, poznatijim kao Kabala.
Kabala nije ništa drugo do magija izvedena iz jedne od svetih knjiga – dakle, sveta knjiga je zloupotrebljena. Ezoteričari smatraju da crvena nit „tera“ nesreću koju urokljivo oko može doneti čoveku.
Na hebrejskom jeziku se zove „royte bindele“ i obično se pravi od tanke vune. Nosi se na levoj ruci kao narukvica. Neki od tih crvenih niti su doneseni iz Izraela. Ponekad se crveni konac omotava u ogromnim količinama oko groba jevrejske biblijske mučenice Rahele u blizini Vitlajema.
Veruje se da crveni konac ima ogromnu moć i donosi sreću, kao i da nosiocu garantuje božansku zaštitu. Većina rabina, međutim, ne zagovara ovaj čin, koji se ni na koji način ne sugeriše u svetim knjigama.
Na jednom mestu se spominje vezivanje crvenog konca u smislu zaštite od uroka, a to se nalazi u Tosefti, jednom od prethodnih dela Talmuda (šabat poglavlja 7-8). Loša vest je da se to ne sme raditi, to je strogo zabranjeno.
Ovo je okarakterisano kao „darchei emori“, bezvredni čin praznoverja i sujeverja, povezan sa obožavanjem idola.
Neki ortodoksni Jevreji, koji se plaše negativnih efekata uroka, imaju staru tradiciju vezivanja crvenog konca za bebin krevetac u nadi da će odagnati uroke i prizvati milost Božiju, kako bi beba bila zaštićena. od svakog zla.
Invazija crvenog konca javlja se osamdesetih godina prošlog veka, nakon perioda intfade u Izraelu, najverovatnije kao oblik narodnog običaja, odnosno folklora. Trend je nastao pod uticajem ličnih i nacionalnih stanja nervoze i stresa zbog političke situacije u zemlji, piše Novi.ba.
Krajem 90-ih godina prošlog veka, crveni končić je postao popularan među holivudskim zvezdama kao što su Madona, Majkl Džekson, Rouzi O’Donel, Demi Mur, što se potom proširilo i na mlađe generacije Holivuda.
Među njima je i mnogo onih koji danas nose crveni konac oko ruke. Ešton Kučer, Britni Spirs, Dejvid Bekam, Avril Lavinj, Zek Efron, Vanesa Hudžiens samo su neki od njih. Fenomen je povezan sa kontroverznim Kabalističkim centrom Filipa Berga.
Druga zabeležena pojava crvenog konca javlja se u Indiji pod nazivom „kalava“. Kalava je sveta hinduistička nit, koja se na hindskom naziva i „mauli“. Nosi se prilikom izvođenja hinduističkih rituala kao što su Yajna ili Puja.
Sveštenik ga veže za ruke hodočasnika koji prisustvuju molitvenom obredu. Kalava se vezuje na desnoj ruci muškaraca i neudatih žena, a na levoj ruci udatih žena. Ponekad se crveni konac veže u čvorove nakon recitovanja mantri, koje prizivaju boga Brahmana da ukloni uroke i zlo sa onoga ko ih nosi.
To je dokaz za sve one koji koriste crveni konac posebno kada „štite“ malu decu i bebe od uroka. Crveni konac nema nikakve veze sa verom u Boga, koja bi trebalo da bude čista.
(Krstarica)