Mnoge osobine nam određuju život u samom startu
Mnoge studije su pokazale da od roditelja ne nasleđujemo samo fizičke karakteristike, već i neke psihičke osobine. Samo neke od njih su ekstrovertnost, smisao za humor, ali i fobije, stres, zavisnost, potrebu za snom, ponašanje po pitanju finansija ili muzički talenat. Takođe i agorafobija, strah od otvorenog prostora, se takođe može naslediti.
Međutim, od čega zavisi koje će osobine prevladati u našem DNK i da li možemo da ih promenimo, ostaje pitanje koje dugo muči genetičare. Iako genetičari još nisu do kraja razjasnili šta ima najveći uticaj na formiranje ljudskog karaktera – okruženje, geni ili vaspitanje, postoji mnogo zanimljivih činjenica o nasleđivanju psihičkih osobina, a o tome poše i portal Bebologija.
Fobije
Studija je dokazala da se fobije mogu preneti genetskim nizom. Na primer, istraživanja na miševima su pokazala da su miševi koji su izbegavali mirise slične cvetovima trešnje aktivirali određene delove DNK u spermi očeva miševa. Kao posledica toga, njihova deca i unuci su pokazali visoku osetljivost na miris trešnje, iako nisu bili izloženi istom testiranju kao njihovi preci. Ovo sugeriše da strahovi od određenih stvari možda nisu tako iracionalni kao što izgledaju, jer genetski faktori mogu doprineti razvoju ovih fobija.
Ekstrovertnost
Iako se neke osobine razvijaju tokom života, pojedine su već zapisane u genetskoj strukturi. Određeni geni su povezani sa ekstravertnošću, što može imati značajan uticaj na naše interakcije i uspeh u društvenim situacijama. To ukazuje na mogućnost da su razlozi izražene društvenosti i komunikativnosti duboko ukorenjeni u genetskom nasleđu, a ne samo u okruženju ili vaspitanju.
Smisao za humor
Iako neki veruju da je smisao za humor stečena karakteristika, istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju određene urođene gene pokazuju pozitivnije reakcije i češće se smeju. Ovi rezultati su ostali dosledni čak i kada su faktori kao što su starost, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije uzeti u obzir.
Stres
Stručnjaci tvrde da ako je majka tokom trudnoće bila izložena stresu, veća je verovatnoća da će njeno dete u životu biti podložno stresu. Dalje, postoji rizik da su roditelji, ako su bili pod stresom pre začeća deteta, mogli oštetiti hromozome, što može uticati na osetljivost na stres njihovog potomstva.
Zavisnost
Otprilike 40 do 60 odsto odgovornosti za razvoj zavisnosti pripisuje se genima i naslednim faktorima, a veza zavisnosti i određenih gena je detaljno istražena. Ljudi čiji receptori ne funkcionišu pravilno imaju veću tendenciju da koriste supstance koje izazivaju zavisnost.
Finansijska „ogovornost“
Kada je u pitanju finansijsko ponašanje, oko 30 odsto naših odluka može se objasniti genetskim faktorima. Postoje ljudi koji su genetski predisponirani za štednju, bez obzira na prihode, pol ili obrazovanje. Takvi pojedinci često imaju manje loših navika, kao što je pušenje i manje su podložni dijabetesu.
Muzički talenat
U muzičkom talentu, posebno u prepoznavanju tonova i ritma, genetski faktori igraju značajniju ulogu od prakse. Neki aspekti muzičkog talenta su isključivo povezani sa genetskim predispozicijama i ne mogu se naučiti.
(Krstarica)