U narodnoj tradiciji Ilija Gromovnik, starozavetni prorok i svetac, gospodar je groma – nebeske vatre i kiše, a pravoslavni hrišćani veruju da se vozi svojim plamenim kolima i zato se, kad grmi na ovaj dan, kaže da to tutnje Ilijina kola. Zimi putuje sankama i zato tada nema nepogoda i groma.
Ilija Gromovnik je, prema verovanju, taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će biti suša. Ovaj svetac donosi oluju i nepogodu, odlučuje kad pucaju gromovi i udaraju munje. A evo šta je posredi.
Veruje se da tada on gađa đavola, jer narod tvrdi da svako mesto koje je munjom pogodio Ilija označava mesto gde đavo stoji.
Prema verovanju, Ilija često zaboravi kada je njegov dan, pa svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju , a ona ga slaže da je praznik već prošao da Ilija ne bi gromovima i munjama naneo mnogo štete. Zato se, kad grmi na ovaj dan kaže: „Prisetio se Ilija“.
Kod svih Slovena postoji verovanje da Sveti Ilija gromom pobeđuje đavola koji se krije i pokušava da se spasi zavlačeći se u vodu, pod drvo ili pod kamen. Za vreme nepogode ljudi ne treba da se kriju pod drvećem ili u vodi, ne treba sedeti na međi jer tamo se javljaju đavoli.
Kod Slovena, čovek koji pogine od groma, mogao je biti smatran za pravednika, srećnika, ali i za grešnika u kome se krio đavo.
Inače, do danas se u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ipak, veruje se da posle njega leto polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“.
U južnoj Srbiji veruju da će istruliti svi orasi i lešnici ako grmi i pada kiša na ovaj dan.
(Krstarica)