Zašto je neko spreman da se iživljava na bespomoćnoj životinji?
U želji da otkrije kakve su pobude zlostavljača, kao i kako oni razmišljaju i osećaju, grčki veterinar Dimitris Dukas je sa stučne strane objasnio kakav je psihološki profil osobe koja sistematično zlostavlja životinje.
– Ponašanje u kome osoba povređuje životinje, bilo da je reč o deci ili odraslim ljudima, jeste klinički simptom određenih mentalnih poremećaja. U detinjstvu i adolesenciji, psihijatri to karakterišu kao poremećaj ponašanja dok se kod odraslih posmatra kao glavni pokazatelj antisocijalnog poremećaja ličnosti – kazao je Dukas.
Antiocijalni poremećaj ličnosti je relativno novi pojam, prvi put uveden 1980. godine, a zamenio je pojmove psihopatija i sociopatija. Glavne karakteristike antisocijalnog ponašanja su hronična i krajnja ravnodušnost prema potrebama, osećanjima i pravima drugih, dok se kod individue karakteriše manjak empatije, nesposobnost da se prilagodi etičkim i društvenim pravilima, kao i nezaustavljivo, implusivno i često agresivno ponašanje, koje često vodi do sukob sa zakonom. Na kraju, kod njih je karakteristično i odustvo kajanja i krivice.
Doktor Dukas, koji uočava jasnu povezanost između zlostavljanja životinja i mentalnog zdravlja, bolje je objasnio karakteristike ljudi koji vrše nasilje nad životinjama…
– Odrasli zlostavljači životinja su često muškarci, u najvećem broju slučajeva reč je o neobrazovanim osobama koje imaju male finansijske prihode. One pokazuju agresiju prema životinjama zato što su naučile da se ponašaju prema njima kao prema nekom alatu, odnosno objektu, i nisu svesni svojih radnji – objašnjava.
Zlostavljanje životinja može biti alarm uzbune
Smatra se da su životinje prve žrtve na meti nasilnika. Dokazano je da će ljudi koji pokazuju agresiju prema životinjama u nekom trenutku kasnije početi da vrše nasilje i na ljude.
Sa druge strane, deca često imitiraju svoje roditelje, pa kada žive u okruženju nasilnika i sami kasnije počinju da pokazuju isto ponašanje. I postoji jedan paradoks. Kod ljudi koji su doživeli nasilničko ponašanje od strane drugih ljudi u senzitivnom periodu života, kao posledica se javlja potreba da traže slabije žrtve od sebe, često životinje, kako bi počinili nasilje protiv njih.
-Mnoge studije su pokazale korelaciju između zlostavljanja životinja i ljudske agresije i zlostavljanja dece u detinjstvu i ponašanja pojedinaca u odraslim godinama. Istraživanja su pokazala da čak i najmanji oblik zlostavljanja životinja, kasnije kao odraslih budi potrebu za izražavanjem agresije, zaključaj je veterinar Dimitrisa.
Na kraju ono u šta smo sigurni jeste činjenica da svi, kao društvo u celini, nemamo dovoljno poštovanja prema životinjama, posebno onih koje smo izabrali za socijalizaciju i da bi trebalo da poradimo na tome kako bismo sprečili pojavu zlostavljanja životinja.
(Telegraf.rs)
(Krstarica)