Vladeta Jerotić nas je tokom svoje bogate karijere podsećao da zdravlje ne počinje samo u telu, već i u duši. U tom kontekstu je tvrdio da su psihosomatske bolesti izvor svih oboljenja – od gripa do raka.
Akademik, filozof i književnik Vladeta Jerotić često je govorio o dubokoj vezi između tela i uma, a njegovi stavovi o psihosomatskim bolestima i danas bude pažnju. Smatrao je da gotovo sve bolesti imaju psihosomatsku osnovu, naglašavajući koliko je važna ravnoteža između duhovnog, mentalnog i fizičkog zdravlja. „Od gripa do raka – sve bolesti su psihosomatske,“ govorio je Jerotić, ukazujući na to da ne samo što telo reaguje na spoljne faktore, već i na unutrašnje konflikte i emocije koje nosimo.
Šta su psihosomatske bolesti
Psihosomatske bolesti, prema Jerotiću, nastaju kada psihološki stres, potisnute emocije ili unutrašnji konflikti naruše balans organizma, što se na kraju manifestuje kao fizička bolest. Često su ove bolesti posledica potiskivanja osećanja poput straha, tuge ili besa, koje osoba nije svesno obradila. Jerotić je verovao da se telo i um nalaze u stalnoj interakciji, i da se problemi u jednoj sferi neizbežno manifestuju u drugoj.
On je naglašavao važnost duhovnog aspekta u borbi protiv bolesti, tvrdeći da mnoge fizičke bolesti ne mogu biti u potpunosti izlečene samo medicinskim tretmanima.
„Ukoliko ne pristupimo isceljenju celovite osobe – njene duše i uma, osim tela – teško ćemo postići trajno izlečenje“, isticao je Jerotić.
Stres i emocionalni faktori
Jedan od ključnih uzroka psihosomatskih bolesti, prema Jerotiću, jeste stres. Moderno doba je, kako je govorio, preplavljeno stresom, koji se, ako se ne prepozna i ne upravlja njime, akumulira i postaje okidač za mnoge ozbiljne zdravstvene probleme. Posebno je naglašavao uticaj dugotrajnog stresa, koji često ne dobijemo priliku da obradimo zbog ubrzanog tempa života. Taj nagomilani stres, kako je objašnjavao Jerotić, vodi do bolesti poput hipertenzije, srčanih oboljenja, pa čak i raka.
On je isticao da emocije poput anksioznosti, osećaja bespomoćnosti ili stalnog nezadovoljstva mogu oslabiti imunološki sistem, čineći telo podložnijim različitim infekcijama, od najjednostavnijih, poput gripa, do najtežih oboljenja.
„Imunološki sistem se zvanično zove u celom svetu psiho-neuro-endokrino-imunološki. Psiho – prvo psiha! Pa onda nervni sistem, centralni, periferni, vegetativni. Pa endokrine žlezde čuvene, koje su vrlo komplikovane i jako zanimljive… Baš veza sa psihom endokrinih žlezda. Gotovo uvek je bolest štitnjače na psihičkoj osnovi“, istakao je on.
Takođe je često govorio o važnosti oprosta, kako drugima, tako i sebi, kao jednoj od ključnih strategija za postizanje unutrašnjeg mira i zdravlja.
Vera i duhovnost u lečenju
Za Jerotića, vera i duhovnost su bile osnovni alati u procesu samoisceljenja. On je često naglašavao koliko su duhovne prakse, molitva i meditacija, bitne u lečenju kako uma, tako i tela. Jerotić je isticao da se mnogi ljudi usmeravaju na lečenje tela, zanemarujući dušu i um, što može biti pogubno za trajno zdravlje.
„Bez vere, nade i ljubavi, telo neće pronaći put do ozdravljenja,“ govorio je.
Ovo duhovno razumevanje bolesti nije značilo da se Jerotić protivio klasičnoj medicini. Naprotiv, on je često govorio o potrebi za integracijom savremene medicine i duhovnog pristupa lečenju, ukazujući na to da medicinski tretmani mogu biti efikasniji ako se primenjuju u kombinaciji sa emocionalnim i duhovnim razvojem.
Vladeta Jerotić je kroz svoje mnogobrojne radove i predavanja ostavio dubok trag u razumevanju povezanosti između tela, uma i duše. Njegova filozofija da su „sve bolesti psihosomatske,“ od onih lakših do najtežih, poziva da preispitamo način na koji živimo, suočavamo se sa stresom i emotivnim izazovima.
(Krstarica)