Ovi često šarmantni, ali smrtonosni ljudi, imaju kliničko ime – psihopate.
Karakteriše ih manjak savesti, a sve što rade – čine zbog svoje koristi (čak i na tuđu štetu).
Uvek uzimaju više nego što daju.
Ovi predatori, oba pola, uvlače se u svakodnevne živote nedužnih ljudi, i za sobom ostavljaju duboke i bolne tragove.
Pročitajte kako ih raspoznati pre nego što bude prekasno:
Svakog psihopatu odlikuje buntovništvo i izrazito nepoštovanje društvenih pravila.
Zato i nije čudo, što su većina psihopata kriminalci – samo što neki od njih nikada nisu bili uhvaćeni.
Klasični psihopata odlikuje se potpunim odsustvom savesti kao jedne važne osobine koju poseduju normalni ljudi. On će se služiti svim sredstvima da ostvari svoje ciljeve. Radi se o ljudima koji su većinom – po samoj svojoj suštini – zli.
Običnim ljudima savest na neki način služi kao kočnica, tako da će oni većinu svojih postupaka ‘vagati’, težeći tome da ne povrede druge prilikom ostvarenja svojih ciljeva. Međutim, bez savesti u sklopu svog bića, psihopata se nalazi u jednoj situaciji u kojoj on ima veliku ‘prednost’ nad normalnim čovekom. Njega ništa ne može da koči, osim možda onih pravila uspostavljenih u okviru pravnog sistema društva.
Najčešći opisi psihopata: „Oni mogu biti simpatični, šarmantni, inteligentni, oprezni, impresivni“, „mogu da ostave utisak nekoga u koga čovek može da se pouzda“ i „imaju mnogo uspeha u zavođenju žena“. Međutim, „oni su neodgovorni,“ „rušilački nastrojeni“ i slično.
Veliku konfuziju pravi to što psihopate imaju dosta osobina koje mnogi normalni ljudi smatraju poželjnim. Na primer, oni često ostavljaju utisak neverovatno čvrstog samopouzdanja. U mnogim slučajevima ispoljavaju jednu „natprirodnu magnetsku privlačnost za osobe suprotnog pola“.
Psihopate boluju od stvarne mentalne bolesti, a to je – potpuni i neizlečivi nedostatak osećanja. Ukoliko psihopata uopšte nešto oseća, onda su to emocije najpliće vrste. On čini bizarne i samodestruktivne stvari zato što je potpuno imun na posledice koje bi normalnog čoveka ispunile osećanjima srama ili griže savesti. Ono što bi drugi u tom smislu smatrali katastrofom, za njega predstavlja samo jednu malu nezgodu ili „čistu sitnicu“.
Psihopatija je sasvim uobičajena u ljudskom društvu. Postoji mnogo slučajeva psihopata koji normalno rade kao biznismeni, doktori, pa čak i – psihijatri.
Oni izgledaju u svakom pogledu kao normalni ljudi. Nedostatak savesti ih čini veoma efikasnim „mašinama“. Oni mogu da budu briljantni, mogu da pišu naučne radove, mogu da imitiraju reči pune emocija (veoma su uspešni glumci), međutim, vremenom postaje sve jasnije i jasnije da njihove reči nisu u skladu sa njihovim ponašanjem. Oni su vrsta ljudi koji će u jednom momentu tvrditi kako je strašno pogođen bolom usled smrti nekog bliskog prijatelja ili člana porodice, a u sledećem momentu će otići na neku žurku ili u disko klub – „da bi to zaboravio“.
Karakteriše ih površnost, egocentričnost, impulsivnost, manjak savesti i empatije, podmuklo i manipulativno ponašanje i neprestana potreba za uzbuđenjem; veoma često žive „na ivici“, što ih čini dodatno privlačnim.
Njihova šarmantnost čini ih pravim magnetima za osobe suprotnog pola koje se, pre i nego što stignu da se okrenu, hvataju u njihovu mrežu. Vrlo su elokventni, zabavni su sagovornici i veoma uverljivo pričaju „priče“.
Sve psihopate ponosne su na svoju sposobnost laganja, i s pravom, oni su stvarno majstori svog zanata.
Ukratko, psihopata je – predator ili grabljivac. On se kamuflira uz pomoć maske trezvenosti, a onda, slično grabljivim životinjama, tiho i neprimetno prati svoju žrtvu, izdvaja je iz stada, približava joj se i krši njen otpor.
Dobri su stratezi i veoma dobro se maskiraju koristeći sve vrste reči, gestova laži i manipulacija – kako bi uvukli žrtvu u svoju zamku. U mnogim slučajevima oni će prethodno skupiti što je moguće više informacija o svojim žrtvama, saznati sve njihove vrline, slabosti i mane, pa će igrati na te karte koliko god je to moguće i kako im to odgovara.
Iako nemaju savest, oni će još u svojoj mladosti primetiti tu „čudnu“ osobinu kod drugih, pa će taj problem prilično brzo intelektualno premostiti, a onda će svoje žrtve često manipulisati tako što će se oslanjati ili apelovati na njihovu savest.
Psihopata će vas uvek optužiti da radite ono što on radi ili namerava da uradi. U svakoj interakciji između psihopate i normalnog čoveka sa potpunim opsegom emocija, psihopata uvek pobeđuje.
Psihopate se često nazivaju i „vukovima u jagnjećoj koži“. Za razliku od otvoreno agresivnih psihopata, mnogo više je onih koji spadaju u grupu tzv. ‘skriveno-agresivnih ličnosti’ .
(Krstarica)