Potrošnja alkohola u EU smanjena je za 0,5 litara između 2010. i 2020. Međutim, neke zemlje su povećale potrošnju, piše Euronews.
Životne navike su promenile stav ljudi prema alkoholu. I na bolje. Zdravstvene vlasti stalno upozoravaju ljude da prestanu da piju ili bar smanje količinu alkohola.
Ukupna potrošnja alkohola se definiše kao godišnja prodaja čistog alkohola u litrima po osobi starijoj od 15 godina. Alkoholna pića se pretvaraju u čisti alkohol. Podaci ne uključuju nezabeleženu potrošnju alkohola, kao što je domaća ili nelegalna proizvodnja.
U EU, ukupna potrošnja alkohola po osobi starijoj od 15 i više godina pala je za 2,9 litara u protekle četiri decenije, sa 12,7 litara u 1980. na 9,8 litara u 2020. godini, što odgovara padu od 23 litara od tada. Potrošnja je zabeležila značajan pad između 1980. (12,7 litara) i 2000. godine (10,5 litara).
Potrošnja alkohola u evropskom regionu SZO, koji uključuje 53 zemlje, uključujući Rusiju i okolne zemlje, pala je sa 12 litara u 2000. na 9,5 litara u 2020. godini, što odgovara smanjenju od 2,5 litara (21 odsto).
Uprkos ovom padu, evropski region SZO i dalje ima najviši nivo konzumacije alkohola po osobi na svetu.
Svake godine svaka osoba starija od 15 godina popije u proseku 9,5 litara čistog alkohola. To je otprilike 190 litara piva, 80 litara vina ili 24 litara žestokog pića. U 2020. najviše alkohola konzumirano je u Letoniji (12,1), a najmanje u Turskoj (1,2).
Građani EU su u proseku konzumirali 9,8 litara alkohola
Nemačka (10,6 litara) imala je najveću potrošnju alkohola među „velike četvorke” u EU po ekonomiji i broju stanovnika, a slede Francuska (10,4 litara), Španija (7,8 litara) i Italija (7,7 litara). U Velikoj Britaniji je bio 9,7 litara.
Potrošnja alkohola je u 14 zemalja zabeležila pad za više od jednog litra, dok je u tom periodu zabeležen porast u 5 zemalja. Irska i Litvanija zabeležile su najveći pad konzumacije alkohola u ovom periodu. Pao je za 2,1 litar u obe zemlje, a slede Španija i Grčka (obe po 2 litra).
Pad veći od 1,5 litara zabeležili su i Holandija, Francuska, Kipar i Finska. U Srbiji, Belgiji, Hrvatskoj, Danskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj količina je takođe smanjena između jedan i 1,5 litara. Najveći rast zabeležen je u Letoniji, gde je potrošnja porasla za 2,3 litra. Srbija je na 32. mestu od 37 zemalja.
Bugarska (1,4 litra), Malta (1,1 litar), Rumunija i Poljska (obe po 1 litar) takođe su pokazale značajan porast. Povećanje je bilo iznad 0,5 litara u Norveškoj, Italiji i Islandu.
Muškarci se češće opijaju
Konzumacija alkohola se značajno razlikuje u zavisnosti od pola i obrazovanja. Umesto kvantiteta, ispituje se udeo onih koji povremeno piju. Ovo je procenat odraslih starijih od 18 godina koji su prijavili da su pili 60 grama ili više čistog etanola jednom prilikom u poslednjih 30 dana. To je jednako 6 ili više pića.
U 2019. godini, skoro svaka peta odrasla osoba (19 procenata) prijavila je da pije alkohol najmanje jednom mesečno u zemljama EU, što je procenat koji je ostao stabilan od 2014.
U svim zemljama muškarci su češće pili. U 2019. godini, u proseku u zemljama EU, 26,6 odsto muškaraca je prijavilo da povremeno pije najmanje jednom mesečno u poređenju sa 11,4 odsto žena.
Najveći udeo epizodnog pijenja među muškarcima zabeležen je u Rumuniji (55,2 odsto). Ova stopa je bila iznad 35 odsto u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj i Belgiji.
Žene u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj i Irskoj imale su najveću stopu opijanja, preko 20 odsto.
Odnos teških alkoholičara među muškarcima i ženama pokazuje rodnu razliku. U 2019. godini u EU je iznosio 2,33, što znači da je na jednu alkoholičarku bilo 2,33 muškog alkoholičara. Najniži je ovaj odnos bio u Irskoj (1,46), Islandu (1,63) i Nemačkoj (1,74).
Turska i Kipar su bili izuzeci od jaza u konzumaciji alkohola po polu, gde je taj odnos bio veći od 8.
Manje obrazovani se više opijaju
U piću je važan i nivo obrazovanja. Ljudi sa nižim stepenom obrazovanja nemaju veću stopu epizodnog pijenja u zemljama EU, osim u Letoniji.
U proseku, 12,5 procenata ljudi sa nižim obrazovanjem od srednje škole prijavilo je epizodično pijenje, u poređenju sa 20 procenata ili više ljudi sa najmanje srednjoškolskom spremom (22,3 procenta) ili visokim obrazovanjem (20,2 procenta). Ove razlike značajno odražavaju veću kupovnu moć.
„Alkohol je pristupačniji osobama sa visokim obrazovanjem i većim primanjima. Međutim, kada se pogleda šteta koju izaziva alkohol, opterećenje je veće za osobe sa nižim socio-ekonomskim statusom“, OECD-ov „Zdravstveni i zdravstveni status u ciklusu EU“ -2022′ pronađen izveštaj.
(Krstarica)