Ako ste se ikada probudili u panici usred noći, definitivno niste sami. Bez obzira da li se pojavljujete nepripremljeni za važan događaj ili iznenada padate, loši snovi u nekom trenutku ometaju san većine ljudi. Međutim, to ne znači da košmari i noćne more nisu razlog za brigu. Nedavna istraživanja su otkrila vezu između problematičnih snova i velikih zdravstvenih problema.
Loši snovi su povezani sa Parkinsonovom bolešću. Istraživači sa Univerziteta u Birmingemu u Velikoj Britaniji nedavno su otkrili zabrinjavajuću vezu između noćnih mora i Parkinsonove bolesti. U studiji iz juna 2022. objavljenoj u “eClinicalMedicine”, istraživači su koristili podatke iz SAD koji su obuhvatali 12 godina i analizirali 3.818 starijih muškaraca, koji žive samostalno. Od toga je do kraja studije bio 91 dijagnostifikovan slučaj Parkinsonove bolesti.
Prema istraživačima, učesnici koji su često sanjali loše snove imali su dvostruko veće šanse da razviju Parkinsonovu bolest, od onih koji nisu. Oni koji su imali povećanje noćnih mora tokom prvih pet godina studije, imali su više od tri puta veće šanse da razviju bolest, “što sugeriše da česti uznemirujući snovi mogu biti prodromalni simptom (Parkinsonove bolesti)”, navodi se u studiji.
Međutim, Parkinsonova bolest nije jedini poremećaj mozga koji je potencijalno povezan sa lošim snovima. Nastavna studija istih istraživača, objavljena oktobra 2022. u “eClinicalMedicine”, otkrila je vezu između noćnih mora i demencije. Ta studija je razmatrala podatke više od 600 ljudi u SAD između 35 i 64 godine i 2.600 ljudi starosti 79 i više godina.
“Otkrio sam da su učesnici srednjih godina, koji su svake nedelje doživljavali noćne more imali četiri puta veću verovatnoću da dožive kognitivni pad (preteča demencije) u narednoj deceniji, dok je kod starijih učesnika, dvostruko veća verovatnoća da će dobiti dijagnozu demencije”, autor studije Abidemi Otaiku je napisao u članku za “Science Alert”.
“Sve u svemu, ovi rezultati ukazuju na to da česte noćne more, mogu biti jedan od najranijih znakova demencije, koja može prethoditi razvoju problema sa pamćenjem i razmišljanjem za nekoliko godina ili čak decenija, posebno kod muškaraca”, kaže on.
Ranija istraživanja su pokazala da loši snovi mogu biti povezani ne samo sa vašim mozgom. Tokom godišnjeg sastanka Udruženja profesionalnih društava za spavanje 2020. godine, istraživači su predstavili novu studiju, koja povezuje noćne more sa srčanim oboljenjima.
Studija je proučavala 3.468 veterana koji su služili jednu ili dve ture od 11. septembra 2001. Od njih, otprilike 31 odsto je izjavilo da ima česte noćne more, a 35 odsto je reklo da je doživelo umereno uznemirujuće noćne more, tokom prethodne nedelje.
Čak i nakon prilagođavanja rezultata za uzrast, rasu, pol, depresiju i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), istraživači su ipak otkrili da su česte noćne more, značajno povezane sa hipertenzijom i srčanim problemima.
Izabela Gordan, stručnjak za spavanje objašnjava vezu između noćnih mora i zdravstvenih problema:
“Veza između noćnih mora i demencije je povezana sa slomom kognitivnih područja, pogođenih demencijom, kao što su pamćenje i brzina obrade. Noćne more takođe mogu biti rani znak upozorenja u nekim slučajevima Parkinsonove bolesti, zbog smanjenja proizvodnje dopamina ili povećanja poremećaja ponašanja u REM spavanju”, kaže Gordan.
Naravno, loši snovi nisu uvek znak većeg problema. Prema njenim rečima, ljudi mogu redovno da imaju problematične snove bez zdravstvenih problema, jer su snovi “normalan deo ciklusa spavanja i često odražavaju naše trenutno mentalno stanje ili brige tokom dana”. To znači da bilo šta od “stresnih situacija, intenzivnih emocija, pa čak i određenih lekova”, može uticati na ono o čemu sanjamo, kaže ona. Ali, to ne znači da je loša ideja da posetite lekara ukoliko imate noćne more, kako biste bili sigurni. – Ljudi bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom, ako redovno imaju loše snove ili su počeli da doživljavaju povećanje broja loših snova koje imaju – kaže Izabela i dodaje:
Istraživanja su pokazala da česte noćne more i loši snovi mogu biti znak pogoršanja mentalnog i fizičkog zdravlja, uključujući stanja kao što su demencija i Parkinsonova bolest, tako da je važno razgovarati sa zdravstvenim radnicima.
(Krstarica)