Kendal Maksvel, klinička neuropsihološkinja iz Los Anđelesa, veći deo svoje karijere provela je uz pacijente s dijagnozom amiotrofične lateralne skleroze (ALS) koja ima veliku stopu smrtnosti. Budući da je s njima u većini slučajeva bila do njihove smrti, napravila je spisak najbitnijih lekcija koje je naučila tokom razgovora u poslednjim danima njihovih života.
Dozvolite da se vaša svrha promeni
Živimo u danu i vremenu u kome reč „svrha“ ima ogromnu težinu. Ali, u dvadesetim, recimo vaša svrha može izgledati drugačije nego u tridesetim. Za nekog je to ljubav, za drugog karijera. Pa, kako sada saznati šta je vaša svrha? Može vam biti od pomoć vežba vrednosti. Cilj je da suzite listu na tri do pet stvari koje najviše cenite i da se zapitate na koji način možete da živite svoj život kada imate taj spisak na umu.
Dajte ljubav slobodno i bezuslovno
Vrhunac dometa slobode je voleti ljude bez brige šta će se dogoditi s tom ljubavlju. Doktorka Maksvel je otkrila da što više ljudi imaju mogućnosti da vole i budu voljeni od strane drugih, to su na kraju mirniji sa svojim životima. Dakle, dajte sve od sebe da prevaziđete svoj bes prema onima koji su se o vas ogrešili te budite ljubazni i empatični koliko god možete.
Fokusirajte se na ovde i sada
Većina tuge koja se dešava na kraju života potiče od zaglavljenosti u prošlosti. To je zato što ljudi veruju da je stvari trebalo da budu drugačije. Oni se tada vajkaju što nisu neke stvari radili kako su želeli. „Naučila sam da se loše stvari dešavaju najboljim ljudima, i to je zaista nepravedno. Jedan od načina da se pomirite s tim jeste da budete u svakom mogućem trenutku imate širom otvorene oči usmerene ka sada. Budite zahvalni za ono što trenutno imate spred sobom. Praktikovanje meditacije i zahvalnosti može biti od velike pomoći za negovanje svesti o sadašnjem trenutku“, rekla je dr Maksvel.
Radite stvari za druge kad god možete
Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da altruizam vodi do srećnijeg i smislenijeg života. Ako možete da odvojite vreme jednom dnevno, jednom nedeljno ili čak jednom mesečno da uzvratite pažnju drugima, to je sjajno.Jedan načina da to svakodnevno sprovedete u delo jeste da budete ljubazni prema onima koje ne poznajete – bilo da je to kasirka u radnji, čiča u tramvaju ili dete u liftu.
Od zdravih navika napravite rutinu
Mnogi ljudi se bore sa pitanjem kako da provedu svoje vreme na kraju života. Doktorka Maksvel kaže da je često viđala da ljudi koji iako znaju da im je kraj blizu ne znaju kako da osmisle život i puštaju da ih tuga skrha.“Najsrećniji ljudi koje sam videla iako na kraju svojih života i dalje su imali kalendare ispunjene planovima putovanja, susretima s prijateljima i aktivnostima u slobodno vreme. Imati plan je jednako važno na početku postojanja kao i na kraju.
Naučite da smanjite ego
Otpuštanje ega može značiti nekoliko različitih stvari, ali je najbolje kad podrazumeva otpuštanje vezanosti za svoje telo .U svakom trenutku deo vašeg tela može prestati da radi za vas i zato dr Maksel preporučuje da pronađete različite aktivnosti koje ne zahtevaju fizičku aktivnost, tako ćete, kako starite, biti manje pod stresom što vas telo ne sluša.
Osvestite svoju duhovnu stranu
Istraživanja pokazuju da se oni koji imaju vezu sa duhovnošću manje plaše smrti i osećaju da im život (pa i smrt) ima više smisla. Duhovnost ne mora da bude striktno opredeljena. Ako iz bilo kog razloga imate odbojnost prema organizovanoj religiji, svoju duhovnu vezu možete pronaći kroz disanje, maštanje ili vizualizaciju.
Svaki dan razgovarajte sa sobom o smrti – čak i ako ste mladi
„Najopušteniji ljudi koje vidim ne plaše se smrti. Često vide smrt kao samo još jedan deo života ili čak sledeću veliku avanturu“, kaže dr Maksvel. Ako svakodnevno kažete sebi: „Jednog dana ću umreti“, to će vam omogućiti da pristupite smrti sa manje straha i da se fokusirate na ono što vas čini najživljim u svakom, ovdašnjem trenutku.
(Krstarica)