Ljudi rođeni u septembru, oktobru i novembru imaju veću verovatnoću da budu mršaviji i imaju manje masti oko svojih organa u poređenju sa onima rođenim u aprilu i maju, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Metabolism.
Stručnjaci su otkrili da osobe koje su začete u hladnijim mesecima pokazuju veću aktivnost u svom smeđem masnom tkivu, vrsti masti koja sagoreva kalorije da bi proizvela toplotu. To dovodi do povećane potrošnje energije, nižeg indeksa telesne mase (BMI) i manjeg nakupljanja masti oko unutrašnjih organa.
Najhladniji meseci u godini su obično decembar, januar i februar, što znači da je veća verovatnoća da će ovu prednost imati oni rođeni u septembru, oktobru i novembru. Dva najtoplija meseca, jul i avgust, odgovaraju onima rođenim u aprilu ili maju. Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tohoku u Japanu rekli su da njihova otkrića sugerišu da atmosfera i vreme mogu uticati na ljudsku fiziologiju.
Ključni faktor su roditelji
Oni su analizirali 683 zdrava muškarca i žene starosti od tri do 78 godina, koji su podeljeni u dve kategorije u zavisnosti od doba godine kada su začeti. Naime, ispitanici su podeljeni na one čiji su roditelji bili izloženi niskim temperaturama neposredno pre i tokom začeća, između 17. oktobra i 15. aprila, i one čiji su roditelji bili izloženi toplijim temperaturama između 16. aprila i 16. oktobra.
Analiza je otkrila da su osobe koje su zatrudnele tokom hladnijih meseci pokazale veću aktivnost smeđeg masnog tkiva. Naučnici su ovo povezali sa povećanom potrošnjom energije, povećanom termogenezom (procesom kojim telo stvara toplotu sagorevanjem kalorija), manjim nagomilavanjem masti oko organa i nižim BMI u odraslom dobu.
Ključni faktor u određivanju aktivnosti smeđeg masnog tkiva bili su roditelji koji su bili izloženi velikom rasponu dnevne temperature (razlika između najviše i najniže temperature u periodu od 24 sata) i nižim prosečnim temperaturama u vremenu neposredno pre začeća.
Aktivnost smeđeg masnog tkiva ‘preprogramirana’
Istraživači su rekli da rezultati studije pokazuju da je aktivnost smeđeg masnog tkiva „preprogramirana“ izlaganjem niskim temperaturama pre oplodnje. Smatraju da bi uzrok tome moglo biti uglavnom očevo izlaganje nižim temperaturama, a ne majčina.
Ranije je sugerisano da izlaganje hladnoći ostavlja signal u spermi koji, kada se prenese tokom oplodnje, pokreće razvoj embriona koji je bolje prilagođen metabolizmu i niskim temperaturama.
„Zdravlje roditelja tokom začeća i gestacije može uticati na razvoj i zdravlje potomstva. Studija na ljudima sada pokazuje da odrasle osobe začete tokom hladnih meseci pokazuju veću aktivnost smeđeg masnog tkiva, povećanu potrošnju energije, niži indeks telesne mase i nižu akumulaciju visceralne masti“, prokomentarisao je dr Rafaele Teperino iz Nemačkog istraživačkog centra za zdravlje životne sredine.
Važna uloga sredine pre začeća
„Novi nalazi još jednom naglašavaju ključnu ulogu okruženja pre začeća u oblikovanju metabolizma potomaka i nude perspektive za razumevanje koegzistencije dva globalna zdravstvena izazova – gojaznosti i zagrevanja“, primetio je on.
Podaci pokazuju da će se broj gojazne dece i odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu značajno povećati do 2050. godine. Najsveobuhvatnija globalna analiza do sada predviđa da će petogodišnjaci mnogo češće biti gojazni u narednim decenijama. Pokazalo se da će za decu uzrasta od pet do 14 godina gojaznost porasti sa 12 odsto za devojčice 2021. na 18,4 odsto u 2050. i sa 9,9 odsto na 15,5 odsto za dečake u istom periodu.
Procenjena prevalenca gojaznosti među devojčicama uzrasta od 15 do 24 godine iznosi 15,4 odsto u 2021. godini, da bi se povećala na 22,9 odsto u 2050. Podaci, takođe, pokazuju da će gojaznost kod odraslih u dobi od 25 i više godina skočiti, s 31,7 posto za žene u 2021. na 42,6 posto u 2050., dok će gojaznost kod muškaraca porasti s 29,3 posto na 39,5 posto
Ti nalazi su objavljeni u medicinskom časopisu The Lancet, a stručnjaci su rekli da globalna slika predstavlja „duboku tragediju i monumentalni društveni neuspeh“, prenosi Dejli mejl.
(Net.hr)
(Krstarica)