Moćnu rečenicu slavnog psihologa izgovarajte svakog jutra: Čak 93% ljudi tvrdi da im je dala snagu!

Legendarni francuski psiholog Emil Kue je početkom prošlog veka osmislio jednu zanimljivu frazu koja ni više od 100 godina kasnije ne gubi na svojoj snazi i popularnosti, premda u različitim oblicima. Kako je Kue i uveo popularnu metodu psihoterapije zasnovanu na optimističnoj autosugestiji, u tom duhu je i njegova čuvena rečenica: „Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“.

Kue je, potpuno nenadano, u prvim mesecima 1923. od čoveka u svojim srednjim 60-im koji je upravljao klinikom u malom gradu Nansiju na severoistoku Francuske praktično preko noći postao osoba o koju su se klele cela Amerika i Evropa, piše Blic Žena.

Šta se zapravo desilo?

Ovaj farmaceut i psiholog bio je zagovornik upotrebe hipnoze u lečenju fizičkih i mentalnih bolesti, ali kako mu je pošlo za rukom da samo mali broj pacijenata dovede do hipnotisanog stanja, osmislio je sopstvenu, jednostavniju rutinu za poboljšanje opšteg psihofizičkog zdravlja.

„Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“

Kue je svetu ponudio samoindukovanu svesnu autosugestiju, napisavši 1922. priručnik u kome je potanko predstavio svoju metodu. U tom trenutku, pošto je tehnika bila aktuelna već više od decenije i po, oko Francuza i njegovog rada već se razvila prilična fama.

„Svako jutro pre nego što ustanete i svake večeri čim legnete u krevet zatvorite oči i ponovite dvadeset puta uzastopnu sledeću frazu: „“Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem““, piše u njegovoj knjizi „Kako gospodariti sobom pomoću svesne autosugestije“.

Gorepomenutu rečenicu treba, dakle, ponavljati svakog jutra i svake večeri po 20 puta i dok ste u stanju pasivne opuštenosti, dakle nakon buđenja ili neposredno pred utonuće u san. Izgovaranje ujutro najbolje je učiniti vrlo brzo, savetuje Kue, jer će se tako sprečiti naviranje neželjenih misli koje mogu biti u suprotnosti s namerom rečenice. Poseban akcenat treba da bude na rečima „u svakom pogledu“ kako bi bilo jasno da se boljitak odnosi na poboljšanje u svakom smislu, i telesno i psihološki.

Kue je imao zavidan broj poštovalaca, ali je ujedno nailazio i na veoma glasne i oštre kritike i osude. Svakako je u Americi daleko bolje prihvaćen nego u Evropi, ali je i tamo imao kritičare. Jedan novinar opisao ga je kao „skromnog nosioca korisne poruke koji nikada nikoga nije izlečio“.

No, ljudi su i dalje stajali u kilometarskim redovima kako bi došli kod ovog psihologa na tretman, a on sam je neprestano tvrdio da autosugestija leči mnoštvo mentalnih i fizičkih problema, te da pomaže u nedostatku karaktera. „Moja metoda smanjuje potencijal bolesti“, prokomentarisao je.

Ideja koja okupira um pretvara se u realnost

On se oslanjao na princip da se svaka ideja koja okupira um pretvara u realnost, ali sa bitnom napomenom – samo u meri u kojoj je ta ideja u domenu mogućnosti. Primera radi, jasno je da osoba bez ruku neće moći da ih natera snagom uma da ponovo izraste; ali zato će osoba koja čvrsto veruje da će njegova astma nestati, svedočiti svom ozdravljenju, sve dok je telo u stanju da fizički kontroliše ili prevaziđe bolest. S druge strane negativno razmišljanje o bolesti podstaći će um i telo da prihvate tu misao.

Hari Bruks, autor niza knjiga o Kueovom životu i metodu, tvrdio je da stopa uspešnosti ove tehnike bila oko 93 odsto. Preostalih sedam odsto uključivalo je ljudi koji su bili isuviše skeptični prema samom pristupu i koji su odbijali da u isti poveruju, navodi Bruks u svojim delima.

Kue je već 1926, samo nekoliko godina nakon što je izdao pomenuti bestseler, preminuo, ali njegova zaostavština i danas živi – svi smo svedoci ekspanzije pozitivnih afirmacija i filozofskih struja koje u svom korenu imaju upravo autosugestiju.

(Krstarica)