Indijanci su se oduvek smatrali neverovatno mudrim narodom, jer oni žive u potpunom skladu s prirodom i zato su nekada delovali nazadno „civilizovanim“ Evropljanima.
Koliko su bili napredniji i bolji od ostatka sveta, svedoče i njihove mudrosti koje odražavaju interakciju čoveka i prirode. Takođe, jedna od najbitnijih njihovih mudrosti jeste ta da se ljudi, zapravo, razbole od neispunjenih želja. Njihove misli su u isto vreme bile i jednostavne i duboke:
– Dobra osoba vidi dobre znake.
– Svakoj osobi su potrebni tihi dani da se čuje.
– Onaj koji ćuti, zna dvostruko više od govornika.
– „Neophodno je“ – samo umreti.
– Kuća je tamo gde se osećate dobro.
– Unutar svake osobe bore se zao i dobar vuk. Vuk koji hrani, uvek pobeđuje.
– Sve na svetu ima svoju pesmu.
– Dete je gost u vašoj kući: nahranite, naučite i pustite.
– Znanje je skriveno u svakoj stvari. Nekada je ceo svet bio biblioteka.
– Kada se poseče poslednje drvo, kada se otruje poslednja reka, kada se uhvati poslednja ptica – tek tada ćete razumeti da se novac ne može pojesti.
– Voli svoju zemlju. Ne nasleđuješ je od roditelja, pozajmili ste je od vaše dece.
(Krstarica)