Prema novoj studiji sa Harvarda, život na Zemlji mogao je da nastane zahvaljujući hemijskim reakcijama izazvanim udarima groma.
Džordž M. Vajtsajds, vodeći autor studije i profesor hemijske biologije, ističe da je pitanje porekla života još uvek veliko pitanje bez odgovora u hemiji.
Ranije teorije su sugerisale da su osnovni biomolekuli formirani kombinacijom vode, elektrolita i gasova, ili da je asteroid mogao da isporuči ključne komponente života. Međutim, nova istraživanja sugerišu da su udari groma možda bili ključni za stvaranje tih prvih molekula. Munja je mogla da obezbedi neophodne gasove poput ugljenika i azota koji su omogućili životnim strukturama da prežive.
Tim sa Harvarda sproveo je eksperiment sa plazmom, četvrtim agregatnim stanjem materije, kako bi proučio kako munja utiče na hemijski sastav. Ovaj eksperiment je simulirao uslove na praistorijskoj Zemlji i otkrio da udari groma mogu da transformišu ugljen-dioksid i azot u visoko reaktivna jedinjenja, kao što su ugljen monoksid, mravlja kiselina, nitrati, nitrit i amonijum joni.
Nikad dosad viđena teorija
Ovo otkriće ne samo da nudi nova saznanja o početku života na Zemlji, već može imati značajnu primenu u potrazi za životom van naše planete. Munje su zabeležene na Jupiteru i Saturnu, a istraživanje plazme može pomoći u simulaciji uslova na različitim planetama i proučavanju hemijskih reakcija izazvanih plazmom.
Pored toga, ovo istraživanje može biti korisno za razvoj novih, ekološki prihvatljivih metoda hemijske proizvodnje. Prema Haihua Joi Jiangu, vodećem autoru studije, plazma može poslužiti kao alat za stvaranje zelenih hemijskih procesa, uključujući proizvodnju đubriva.
Ova nova otkrića ne samo da dodaju vredne informacije o istoriji naše planete, već i otvaraju vrata daljim istraživanjima u svemiru i održivom razvoju tehnologije, prenosi Njujork post.
(Krstarica)