Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma
Stari običaj nalaže da se na slavu ne zove, nego se podrazumevalo da će prijatelji i rodbina doći tog dana na ručak. Gosti su se čekali od jutra do mraka i nije bilo već unapred dogovoreno vreme kada je trebalo da dođu. Dolazilo se kada je ko mogao, a obavezno je bilo poneti jabuku koja je simbol zdravlja i velike želje za da zdravlje dominira tom porodicom.
Poklanjajući jabuku kao da ste govorili „Želim vam dobro zdravlje“, a domaćin bi uzimao jabuku i govorio „Hvala ruci i jabuci“.
Prvi običaj odavno se izgubio. Danas se na slavu, iz praktičnih razloga, ne zove lično (osim kada su u pitanju ljudi koje svakodnevno viđamo). Poziva se telefonom, sms porukama… ili se, kao po drugom običaju, i ne zove već se dolazak podrazumeva. Mada, učtivije je svakako pozvati svakog gosta i izraziti želju da prisustvuje krsnom imenu vaše porodice.
Takođe, danas se u pozivu navodi i vreme kada se gost očekuje (na ručku, ili večeri… prvi ili drugi dan slave). Nekada ovako nešto nije praktikovano, a danas su, iz praktičnih razloga, ljudi primorani na ovakvu vrstu organizacije, s obzirom na to da mnogi žive u manjim stanovima i ne mogu primiti sve goste odjednom, a i većina gostiju i radi (na radni dan, a bogami i vikendom).
Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: „Dobro došli“, a gost čestita slavu na ovaj način:
„Čestit sveti (npr. Sveti Nikola) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!“
Domaćin odgovara:
„Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti (npr. Nikola) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!“
Kako koji gost dolazi na slavu prvo se poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, a kad završi gosti po starešinstvu sedaju za sto.
U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj „dvorenja slave“. Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.
Šta se smatra prigodnim slavskim poklonom?
U davna i skromnija vremena na poklon se nosilo ono što su gosti ručno izradili – kolači, testo, hleb, ali prikladno je bilo i vino, rakija, jabuke, brašno… Ukratko, nešto što oni koji idu u goste već imaju i što ih neće mnogo koštati. Kao prigodan poklon mogao je da prođe i neki ručni rad – vezeni stolnjak, milje ili goblen, naročito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja želi da se „pokaže“.
Pokloni iz godine u godinu postali su sve luksuzniji, ali i bizarniji. Tako se događaju situacije da žene iz slavljeničke kuće dobijaju kozmetiku, nakit, escajg, posteljinu… domaćini čarape, košulje, parfeme, a i na decu se ne zaboravlja pa su tu luksuzne igračke i slične stvari.
Boca pića za domaćina – uglavnom crno vino, kafa, ratluk/bombonjera ili cveće za domaćicu, kao i čokolada za decu su sasvim prikladni pokloni, ukoliko sa sobom ponesete svo pozitivno raspoloženje i vedrim duhom ulepšate nekome slavu.
Takođe, ukoliko ste vešti u rukotvorinama, ili izradi nekih lepih i originalnih predmeta koji bi krasili nečiji dom, i danas se smatra prikladnijim pokloniti tako nešto nego gorenavedene predmete. Oni su znak da vam je stalo do onoga kome ih poklanjate, jer ste se oko poklona potrudili.
(Stil)
(Krstarica)